РУСИЈА

Руска „муња“ – дрон-камиказа и извиђач на бојном пољу

Русија је модернизацијом дронова „молнија“, у преводу -„муња“, добила јефтине, али ефикасне беспилотне летелице које више нису само дронови-камиказе, већ сада могу да делују и као дронови - извиђачи, што им омогућава већу ефикасност на бојном пољу уз ниску цену. Другим речима, ово подиже тактичку моћ руских оружаних снага на виши ниво.
Sputnik
Западни медији наводе да је Русија модификовала своје јефтине дронове-камиказе тако што им је додала снажније акумулаторе за већи домет, као и ротирајуће камере високе резолуције за извиђање. Као резултат тога, они су постали значајно моћније платформе које могу не само да наносе ударе по Оружаним снагама Украјине, већ и да прикупљају обавештајне податке.
„Генерално, дронови ‘молнија’ су се показали као веома добри. Они су прилично једноставни по конструкцији, јефтини и једноставни за руковање, лансирање и употребу. Сматрамо да су данас ови дронови најефикаснији. Добро су се показали као дронови-камиказе, али имајући у виду њихову способност да дуго остају у ваздуху, на њих су такође инсталиране обичне видеокамере високе резолуције, које омогућавају праћење положаја противника и кориговање дејстава артиљерије или дронова-камиказа“, каже за Спутњик Јуриј Кнутов, руски војни експерт и историчар ПВО.
Модернизација је омогућила Москви да прошири примену „молније“ за прикупљање података на бојном пољу, заменивши скупље дронове-извиђаче „суперкам“ и „орлан-10“.
Чак и уз модернизацију, „молније“ су значајно јефтиније од традиционалних извиђачких платформи као што су „суперкам“ С-350 са непокретним крилом или „зала“ З-16, чија цена може достићи до 100 хиљада долара по комаду. „Молније“ се праве од веома јефтиних материјала — шперплоче, пенопласта и алуминијума.
Саветник Министарства одбране Украјине и стручњак за дронове Сергеј Бескрестнов рекао је за „Бизнис инсајдер“ да би за цену једног скупог извиђачког дрона Русија могла да купи 10 до 15 беспилотних летелица „молнија“.
Према речима Бескрестнова, повећана активност украјинских дронова-пресретача била је повод за ову модернизацију.
„Украјина широко користи дронове за противваздухопловну одбрану, и ми такође примењујемо дронове у исте сврхе. На пример, имамо дрон ‘јелка’, који се добро показао. Украјина такође производи своје дронове. Недавно их Зеленски представио и чак је покушао да их прода Трампу, што је изазвало код америчког председника одређени подсмех. Али на бојном пољу украјински дронови се такође користе, а углавном, примена се своди на покушаје обарања наших беспилотника. Због тога рат дронова почиње да поприма карактер рата у ваздуху, у којима се једни дронови боре против других“, каже Кнутов.
Кнутов напомиње да се беспилотни системи већ дуго користе и да су се показали као ефикасни, те да су међу летелицама намењеним фронту управо ови системи најпрактичнији и најприхватљивији за употребу.

„Молнија“ за надзор и извиђање

Бескрестнов тврди да је Русија почела да распоређује дорађене „молније“ пре око два месеца и да их од тада све више користи.
Извиђачка верзија „молније“ нема бојеву главу и уместо тога је опремљена напредном електроником за надзор, укључујући микрорачунар и ротирајућу камеру са десетоструким оптичким зумом.
„Дрон ‘молнија’ је веома једноставан по својој конструкцији. По конструкцији је и прилично компактан, а при том може дуго да остане у ваздуху. С обзиром на његове релативно мале димензије, није толико уочљив за радаре противника. Поред тога, лак је за управљање, што омогућава ефикасно извиђање. Зато су данас ови дронови веома тражени код наших војника и налазе широку примену у различитим јединицама и све то због своје једноставности и поузданости“, нагласио је Кнутов.
До сада су „молније“ служиле као ударни дронови-камиказе — носиле су бојеву главу и експлодирале при удару. Међутим, у последње време се дорађују и унапређују и за друге задатке, укључујући и ношење малих ФПВ дронова. То су обично мањи квадрокоптери који су постали доминатно пристуни на бојном пољу.
Иако није нов феномен, ова тактика све више забрињава украјинске снаге јер омогућава ФПВ дроновима да делују и погађају циљеве на већим дубинама.
Дакле, до сада су постојале две верзије - „молнија-1“ и „молнија-2“. Разликују се по конструкцији, карактеристикама и могућностима, али и по цени од 300 долара у првој верзији, односно до 5.000 долара у другој верзији.
Ниска цена и могућност масовне производње омогућавају да се „молнија“ - дрон авионског типа - користи у великом броју, чиме се преоптерећује системи противваздухопловне одбране противника. Дрон је способан да изводи ударе по објектима у дубини, као што су командни пунктови, артиљеријске јединице и оклопна возила.
Руски експерти напомињу да дрон „молнија“ може да делује у свим временским условима, а такође истичу да су у његов развој уграђена најсавременија решења одбрамбене индустрије. Посебно се, како наводе, издваја употреба вештачке интелигенције, која омогућава заобилажење система за радио-електронско ратовање противника, што се оцењује као важан технолошки искорак.
РУСИЈА
Поморска моћ Русије: Дронови и ледоломци који постављају стандарде
Коментар