Међу најгласнијим заговорницима резолуције био је председник Гане Џон Драмани Махама, који је као један од главних иницијатора поздравио њено усвајање и истакао да је реч о „путу ка исцељењу и репаративној правди“.
„Одушевљен сам усвајањем резолуције. Када је историја позвала, учинили смо оно што је било исправно за сећање на милионе који су претрпели понижење ропства“, казао је Махама.
Он је у име афричких држава говорио да је усвајање резолуције „заштита од заборава“ и нагласио да ово није крај, већ почетак дуге борбе за репаративну правду.
Афричка унија (АУ) поздравила је усвајање резолуције, нагласивши да она представља важан део њене иницијативе „Деценија репарација“ и напора за исправљање историјских неправди.
Генерални секретар УН Антонио Гутереш позвао је на одлучније кораке ка репаративној правди, као и на борбу против системског расизма и неједнакости.
Према речима Аналене Бербок, председника Генералне скупштине, ропство и трговина робљем спадају у „најтежа кршења људских права у историји“.
Државе које нису подржале резолуцију
Са друге стране, део међународне заједнице реаговао је критички на резолуцију. Међу њима су и Сједињене Америчке Државе, које су указале на спорне елементе текста.
„Сједињене Државе снажно осуђују историјске злочине трансатлантске трговине робљем и све облике ропства, али не признају правни основ за репарације за дела која у време извршења нису била незаконита према међународном праву. Такође се оштро противе 'хијерархији злочина против човечности'“, саопштио је заменик амбасадора Ден Негреа.
Резолуцију су оцениле као „веома проблематичну“ и сматрају да УН не треба да се баве „уско профилисаним темама нити да уводе нове, скупе мандате“.
Чланице које су остале уздржане
Поједине државе заузеле су уздржан став према резолуцији, истакавши потребу за даљом расправом и пажљивим разматрањем последица.
Како је навео амбасадор Џејмс Кариуки, Велика Британија признаје ужасан утицај и страдање милиона људи, али је уздржана због неслагања са кључним формулацијама текста.
„Чврсто смо уверени да се не може стварати хијерархија историјских злочина – ниједан злочин не сме бити сматран важнијим или мање важним од другог“, указао је Кариуки.
У име свих 27 земаља, Кипар је поручио да Европска унија „одлучно осуђује трговину робљем“, али остаје уздржана „због сложености теме“.
Јужноафрички аналитичар: Усвајање резолуције шаље моралну поруку
Како је јужноафрички аналитичар међународне политике Дирк Коце рекао за Спутњик, резолуција о ропству која је усвојена у УН представља моралну поруку и, иако одлука Генералне скупштине нема обавезујућу снагу као одлуке Савета безбедности, она означава тектонску промену у глобалној политици.
Укупно 123 државе гласале су за усвајање резолуције, укључујући Србију, Русију и Кину. Само три земље: Аргентина, Израел и САД су гласале против. Педесет две земље су биле уздржане, укључујући Јерменију, Велику Британију, Немачку, Француску и Украјину.
Погледајте и: