Март - месец српског језика
Манифестација „Март – месец српског језика“ из године у годину све више привлачи пажњу јавности, а посебно ученика, студената и наставника који у њој активно учествују. Покренута је 2022. године на иницијативу Друштва за српски језик и књижевност и Филолошког факултета у Београду и кроз бројна предавања, конкурсе и друге програме настоји да појача свест, пре свега младих људи, о важности неговања језичке културе.
Професорка Филолошког факултета Весна Ломпар, која је и међу покретачима манифестације, каже да је идеја настала готово спонтано, након једне студентске трибине одржане 2020. године непосредно пред почетак пандемије. Тема скупа је била језик на друштвеним мрежама, а интересовање публике је показало да постоји велика потреба за разговором о језичким недоумицама.
„Тада сам помислила да, ако постоји 'Мај – месец математике', може да постоји и месец посвећен српском језику. Идеја је реализована две године касније, када су се стекли услови да се организује читав низ предавања, радионица и конкурса“, каже наша саговорница.
Најлепша реченица у српској прозној књижевности
Један од најупечатљивијих сегмената манифестације јесу управо конкурси намењени ученицима. Сваке године тема конкурса је другачија, али је циљ исти – да се млади људи подстакну да размишљају о језику на креативан начин. Тако је већ прве године изабрана најлепша српска реч – „праскозорје“, која је изазвала велико интересовање медија и јавности.
Наредне године ученици су бирали „ реч године“, а победила је реч „исцељење“, као симбол времена после пандемије, подсећа Весна Ломпар. Потом је уследио избор најлепшег стиха у српској епској поезији, када је победио стих из народне песме „Зидање Скадра“. Прошле године ученици су писали кратке приче користећи задате фразеологизме, а ове године тражи се најлепша реченица у српској прозној књижевности.
Посебно је важно што се, како истиче Весна Ломпар, све ове активности реализују у сарадњи са школама. Наставници имају кључну улогу у мотивисању ученика, али је оно што се показало као највредније чињеница да интересовање не долази „на силу“.
„Види се да деца имају искрену љубав према језику“, напомиње наша саговорница и додаје да је ове године у манифестацију укључена и дијаспора.
У једном од конкруса учествовала су деца српског порекла из Замбије, која су, иако не говоре добро српски, бирала најлепше слово ћирилице, уз задатак да слово нацртају и да објасне свој избор. Највише деце је, како каже Весна Ломпар, изабрало слово „љ“.
Српски језик у свемиру
Један од најинтригантнијих пројеката ове године је програм „Српски језик у свемиру“, који је реализован у оквиру међународне иницијативе поводом обележавања 50. годишњице мисије „Војаџер 1“. На српском језику је састављена порука која ће бити послата у дубоки свемир.
Тим с Филолошког факултета, како објашњава Весна Ломпар, имао је задатак да осмисли текст који ће у трајању од само минут и по представити српски језик и културу. Изабран је одломак из беседе Иве Андрића, изречене на додели Нобелове награде за књижевност, текста који говори о значају приче и приповедања.
Андрићеву беседу приликом преузимања Нобелове награде за књижевност, 1961. године чуо је цео свет и остала је упамћена у светским књижевним круговима. Она ће бити послата у свемир, с још 1.500 порука на разним језицима, у оквиру глобалног пројекта који је покренула музејска група у Аустралији „Пауер хаус“ (Power House).
„Хтели смо нешто што је и језички лепо, и универзално разумљиво. Задатак није био само књижевни – укључивао је и лингвистички изазов: покушај да се у кратком тексту обухвате сви гласови српског језика. То је довело и до духовитих ситуација и креативних решења, али је цео процес био веома драгоцено искуство“, прича професорка.
Мислити на српском
Када је реч о савременом језику, посебна пажња је посвећена друштвеним мрежама и њиховом утицају на говор младих.
Према речима Весне Ломпар, однос према језику на интернету је двојак: с једне стране приметно је недовољно познавање језичких норми, а с друге – изузетно велика жеља да се о језику расправља.
„Људи често траже једноставна правила и једно 'тачно' решење, али језик није тако једноставaн. Он је жив, сложен и подложан променама. И управо због тога је важно пронаћи меру између претеране строгости и потпуног занемаривања језичке културе, јер језик није само средство комуникације, него и средство мишљења. Што боље познајемо језик, то прецизније мислимо и изражавамо се“, наглашава Весна Ломпар.
Занимљив увид у српски језик и његове замке пружају и странци који га уче. Њима је, на пример, писање често једноставно због фонетског правописа, али им падежи представљају велики изазов. О томе је било речи на предавању „Седам падежа касније: Српски језик и странци“, које је организовано у сарадњи са центром „Слово“ на Филолошком факултету.
Весна Ломпар истиче и дугогодишњу сарадњу с хором студената србистике Филолошког факултета у Београду, који је ове године у Задужбини Илије М. Колараца извео програм „Како певају стилске фигуре“. Слушајући народне изворне песме, песме инспирисане традицијом, поп и рок нумере, као и филмску музику, публика је била у прилици да открије које су то стилске фигуре честе у љубавним песмама, а које се провлаче кроз све врсте песама.
„Задовољни смо што манифестација расте – проширили смо се ван Србије, укључујући дијаспору, па чак и симболично 'отишли у свемир'. Посебно ми је драго што наставници користе наше материјале у настави – то значи да оно што радимо има конкретан ефекат“, закључује Весна Ломпар.