НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Како се ајкуле друже и зашто неће да буду са било ким - наука разбија предрасуде о овим предаторима

Ајкуле не живе усамљенички како се дуго веровало, већ формирају сложене друштвене мреже и показују јасне преференције при одабиру јединки са којима ступају у интеракцију, показују резултати студије.
Sputnik
Истраживање спроведено на ајкулама врсте бик ајкула у морском резервату ајкула на Фиџију, објављено у часопису „Animal Behaviour“, показало је да ове животиње развијају стабилне друштвене везе засноване на поновљеним интеракцијама између истих јединки.

Ништа није случајно

Главна ауторка студије Наташа Маруси, истраживач са Универзитета Ексетер у Великој Британији, навела је за „Ал Џазиру“ да ајкуле, слично људима, формирају различите нивое односа, од повремених контаката до блискијих веза, као и да избегавају поједине јединке.
„Ајкуле не ступају у контакт случајно, већ бирају партнере на основу стварних друштвених преференција“, истакла је Маруси.
Анализом хиљада сати посматрања утврђено је да ајкуле имају тенденцију да се задржавају у близини одређених јединки, уместо да се насумично крећу у групи, што указује на постојање организованих друштвених структура.
Истраживачи наводе да се такве везе временом учвршћују, посебно због честих сусрета на истим местима, попут локација за храњење, где се јединке редовно окупљају. Резултати показују да одрасле ајкуле имају централну улогу у тим мрежама, јер су најактивније у интеракцијама и повезане са већим бројем јединки, док млађе и старије ајкуле чешће остају на периферији друштвене структуре.

Разлике између мужјака и женки

Студија је такође указала на разлике између мужјака и женки, односно да женке чешће формирају везе са другим женкама, док мужјаци показују већу склоност ка интеракцији са женкама и заузимају централније позиције у групи.
Старост је, према налазима, важан фактор у формирању односа, јер одрасле јединке чешће ступају у контакт са вршњацима, док млађе теже улазе у централне делове мреже, осим у случајевима израженије индивидуалне склоности ка интеракцији.
Иако тачни разлози оваквог понашања још нису у потпуности разјашњени, научници претпостављају да друштвене везе могу да помогну ајкулама у проналажењу хране, смањењу ризика од опасности и повећању шанси за размножавање, као и у размени информација о окружењу.
Погледајте и:
Коментар