Овако адвокат и народни посланик у Скупштини Србије, Бранко Павловић коментарише изјаву Трампа да би волео да узме нафту од Ирана, према сценарију из Венецуеле. Трамп је, према писању Фајненшел тајмса, такође изјавио да ће америчке трупе можда заузети и кључно острво Харг, преко кога се извози око деведесет одсто иранске нафте.
Измишљотине како би се смириле берзе
Павловић, међутим, подсећа на рок од 48 сати, који је Трамп дао да Иран ослободи пролаз кроз Ормуски мореуз. Тај рок је касније проширио на пет дана, а на крају до 6. априла.
„Сада прича о томе да у ствари никаквог проблема неће ни бити јер ће они преузети иранску нафту и тако даље. То су све потпуне бесмислице и то ни на који начин не може да се догоди“, каже Павловић.
Оно што, према речима нашег саговорника, може да се догоди је да у евентуалној ескалацији сукоба кроз Ормуски мореуз престане да се креће било чија нафта, па и иранска, којом се тренутно слободно тргује на светском тржишту. То се дешава зато што су Трампу грозничаво потребне било које количине нафте да њена цена не би још више скакала.
„У том смислу, Трампову жељу за иранском нафтом по венецуеланском сценарију треба схватити само као покушај да се смире берзе, без икакве везе са реалношћу“, сматра наш саговорник.
Окупација Харга исто што и затварање Ормуза
Чак ни то што Американци гомилају трупе у региону Персијског залива не значи да се спрема преузимање иранског нафтног сектора – за сада је тамо концентрисано око 50.000 војника, мишљења је Павловић, који подсећа да је 2003. године, Ирак напало више од 300.000 америчких војника.
Ирак, са мањим бројем становника и мањим војним снагама, био је неупоредиво лакша мета. Са друге стране, ако говоримо о острву Харг, све и уколико би америчке снаге успеле да га окупирају, што би било изводљиво уз огромне америчке жртве, Иран би само прекинуо довод нафте до острва – то би било исто као да је Ормуски мореуз у потпуности затворен, објашњава Павловић.
„У овом тренутку Америка дозвољава танкерима које возе иранску нафту да плове и то је доказ колика би паника настала када укупна количина нафте која иде кроз Ормуз не би могла да стигне. Ескалација сукоба, дакле, само може довести до потпуне економске катастрофе, а никако до решења питања Ормуског мореуза“, истиче он.
Промена у реторици – слабљење америчке меке моћи
Ипак, за разлику од прошлих времена постоји једна квалитативна разлика – Трампове изјаве о жељи да „узме нафту“ Ирану и успостави контролу над Ормуским мореузом указују на промене у америчкој реторици, од правдања агресија „демократским принципима и вредностима“, или „заштитом људских права“ ка томе да се отворено говори о мотивима – преуређивању света тако да Вашингтон контролише већину светских енергетских ресурса.
Такав заокрет у реторици говори о томе да је америчка мека моћ ослабила и да Вашингтон више никога не може да убеди да ради на своју штету. Једном речју, Американци су „прочитани“, каже Павловић.
„Друге државе су се у великој мери организовале, пружају отпор, и Американцима сад и није преостало ништа друго него да пробају брутално, надајући се да ће посејати довољну количину страха, да наставе са својим империјалном политиком. Али као што видимо, обрнуто се догађа, показује се да се све већи број сила у свету уопште не плаши Америке и пружа одлучан отпор. И да, заправо, најгоре пролазе они који јој се повинују, као рецимо Арапске земље, Европска унија, Јапан и тако даље“, закључује он.
Погледајте и: