Иранска блокада Ормоског мореуза као последица америчко-израелског бомбардовања Ирана прекинула је кључне испоруке вештачког ђубрива. Земље Персијског залива спадају међу његове главне извознике, са уделом који у одређеним сегментима достиже приближно половину светског тржишта.
Производња урее и амонијака зависи од природног гаса, а дистрибуција од морског транспорта кроз Ормоски мореуз. Пољопривредници широм света већ осећају притисак због несташице ђубрива. У САД траже хитне мере за обезбеђење снабдевања и смањење трошкова увоза. О глобалном значају ђубрива за производњу хране најбоље говори чињеница да је оно било једна од ретких ставки која није била на америчкој листи санкција уведених Русији.
Испоруке у првом кварталу ове године не могу стићи до корисника, а „Оксфорд економикс“ је проценио да ће цена ђубрива за други квартал бити већа за око 20 одсто. Када се томе дода вест да је барел нафте неопходне за све пољопривредне радове данас изашао на 115 долара, остаје велика запитаност уочи пролећних сетвених радова шта ће свет посејати, шта посадити, шта пожњети и убрати и по којим ценама ћемо сви плаћати макар основне животне намирнице. Чему се у Србији можемо надати?
О томе у „Енергији Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са помоћником председника Привредне коморе Србије Вељком Јовановићем, који води Удружење за биљну производњу и прехрамбену индустрију.