Србија као да је чекала Александра Митровића који је уласком у игру одмах унео још више динамике и иницијативе.
Свега четири минута било је потебно Митровићу да заједно са Павловићем режира спектакуларан преокрет.
„Ушао сам да дам гол. Циљ је био да унесем енергију, повећам претњу по боковима. Мало више сам везивао штопере, имали смо више простора између линија. Утакмица је била тешка, није била лепа за гледање. Важна је победа, резултат. Идемо даље“, рекао је Митровић.
Надовезао се посебно на погодак Павловића за изједначење.
„Знао сам да он то може. Гледао сам гол који је дао у дресу Милана, био сам на стадиону и гледао утакмицу. Мислили смо да не може боље. Феноменалан гол, један од најлепших у историји, бар да ја памтим. Дао је енергију, подигао навијаче, решио је утакмицу тај гол“, рекао је капитен репрезентације Србије.
О свом маестралном поготку говорио је потом и Павловић.
„Финале Купа пре шест година, постигао сам сличан гол. Тад сам је видео, ево је. Ухватио сам маказице, нисам видео гол јер сам пао на леђа, али видео сам да се остали радују и био сам срећан. После смо преузели контролу и победили. Овај гол ми је дражи, са репрезентацијом је увек најдраже. Мало сам незадовољан, јер сам имао волеј у првом полувремену и није изгледао добро, не бих волео да делује да сам дао случајно“, истакао је Павловић.
Говорио је и о тактици селектора Пауновића.
„Захтеви су били другачији, вратили смо се у четири позади. Селектор је видео да имам квалитет, брзо је то променио. Градили смо са три позади, добијао сам највише лопти и покушавао сам да креирам и изнесем нешто више. То је била тактика селектора. Нисам био задовољан како смо деловали у неким фазама одбране, лако и доста су успевали да стигну са 16 метара. Фудбал се игра у оба правца, морамо боље да се распоредимо позади, то није било добро у првом полувремену. Момци су схватили да не може тако да се игра, то смо променили“, рекао је Страхиња Павловић.