Овако доктор историјских наука из Косовске Митровице, Милош Дамјановић, коментарише ново настојање Албанаца да угрозе српску културну и верску баштину на Косову и Метохији.
Он је става да не би требало приписивати икакав значај изјавама неког археолошког музеја из Пећи који функционише под управом привремених приштинских институција, али да се истовремено не ради о пукој објави на друштвеним мрежама.
Поводом посете ученика албанске средње школе Патријаршији, запослени у музеју написали су објаву у којој тврде да су српски рестаураторски радови током 20. века, као и они у периоду од 2006. до 2008. године, довели до наводне „деградације и уништавања старих слојева“ из периода од 4. до 6. века.
Дамјановић каже да то није никакав покушај историјског ревизионизма, јер је историјски ревизионизам сасвим легитимна, оправдана, па чак и пожељна појава када је утемељен на начелима и постулатима историје као савремене науке. Ово, међутим, није то.
Овде је реч о класичном политичком чину, који је заправо окосница једне расистичке и фашистичке политике усмерене према српском народу. То је, заправо, злоупотреба историје и културне баштине једног народа са тежњом даље индоктринације својих саплеменика у том фронту који се гради против српског народа, рекао је Дамјановић за Спутњик.
Манастир Пећка патријаршија је српски православни манастир и традиционално седиште поглавара Српске православне цркве. Основан је као духовно и административно средиште српске цркве под архиепископима из династије Немањића.
© Sputnik / Слађана Михајловић
Он каже да не види ништа чудно, ново или необјашњиво јер је овакво понашање, заправо, константа у арнаутском друштву када је реч о односима према српском народу. Ово, дакле, није први покушај, није изузетак, нити инцидентна ситуација.
Годинама па и деценијама уназад имамо активне покушаје не само злоупотребе, већ и преименовања, преидентификовања и разних врста манипулација над српском културном и верском баштином на Косову и Метохији. На удару није само Пећка патријаршија, већ и Високи Дечани, православна црква на Новом Брду, црква у селу Винарце, као и многе друге светиње.
Дамјановић каже да је овде на делу систематски покушај отимања српске верске и сакралне баштине кроз њено преидентификовање. Наравно, за такав албански наратив не постоји апсолутно никакав поуздан или веродостојан материјални доказ. Приче попут ових су без икаквог утемељења у озбиљној научној сфери, каже он и додаје да баш из тог разлога не треба превише да нас иритира сам лоповски наратив, колико треба да обратимо пажњу на агенду која се спроводи у оквиру те опште геноцидне политике.
Као што је на другим пољима српски народ на Косову и Метохији под ударом, тако се и на пољу његовог материјалног, културног и духовног наслеђа налази под ударом тих структура које раде на задатку затирања и уништавања свих трагова српског народа на овом простору. То јесте опасна појава са дубоким последицама по међуетничке односе, али пре свега по безбедност и опстанак Срба на овим просторима, јер се и садашње и будуће генерације Албанаца обликују кроз такав фашистички наратив и узгајају се на мржњи према својим етничким суседима.
Храм посвећен Светим апостолима подигао је у трећој деценији 13. века архиепископ Арсеније I, а његовом заслугом црква је око 1260. године и осликана.
© Sputnik / Слађана Михајловић
Више није „ин“ палити цркве
Док је Албанцима одговарало да физички демолирају и уништавају српску сакралну баштину, то су и радили. Међутим, услед неких других околности које су се у међувремену створиле, пре свега политичких, методологија је морала да буде промењена, објашњава наш саговорник.
У међувремену је издејствовано да се неки од најрепрезентативнијих примера српске средњовековне манастирске баштине уврсте на УНЕСКО листу заштићених споменика културе. С обзиром на значај међународног имиџа и те неке међународне стандарде који су постављени, а због албанске тежње за међународним признањем и осамостаљивањем, њихова дотадашња стратегија паљења и рушења светиња морала је да буде промењена. Тако се са директног рушења и уништавања српског споменичког наслеђа прешло у другу фазу, на отимање, односно преименовање, преидентификовање, својатање и узурпацију српске културне баштине.
Данас смо у фази у којој се српска културна баштина активно приписује Арнаутима, односно Албанцима, без икаквог историјског утемељења, што је скандалозно и изискује општу осуду и то не само од српског народа и српске државе, већ и од међународне заједнице, која има највећу одговорност за сва политичка и друга дешавања на простору Косова и Метохије, истиче Дамјановић. Нажалост, као и у свему осталом, та међународна заједница врло активно даје подршку косовским арнаутским структурама да чине све што чине према Србима, закључује он.
Манастир Пећка патријаршија је српски православни манастир и традиционално седиште поглавара Српске православне цркве. Основан је као духовно и административно средиште српске цркве под архиепископима из династије Немањића, а од 1346. године постаје седиште обновљење Српске патријаршије (Пећка патријаршија). Храм посвећен Светим апостолима подигао је у трећој деценији 13. века архиепископ Арсеније I, а његовом заслугом црква је око 1260. године и осликана. УНЕСКО је прогласио манастир Пећку патријаршију за место светске културне баштине као део средњовеновних споменика на Косову 13. јула 2006. године, када је уједно са осталим манастирима уписан и на листу светске баштине која је угрожена.
УНЕСКО је прогласио манастир Пећку патријаршију за место светске културне баштине као део средњовеновних споменика на Косову 13. јула 2006. године, када је уједно са осталим манастирима уписан и на листу светске баштине која је угрожена.
© Фото : Спутњику уступила Теа Тодоровић
Погледајте и: