На то у емисији Енергија Спутњика указује помоћник председника Привредне коморе Србије Вељко Јовановић, који води Удружење за биљну производњу и прехрамбену индустрију.
Иранска блокада Ормуског мореуза као последица америчко-израелског бомбардовања Ирана прекинула је кључне испоруке вештачког ђубрива, а земље Персијског залива спадају међу његове важне извознике. Око 30 одсто ђубрива на светском тржишту оне подмирују. Највећи светски извозник је Русија, а увозник САД, а од коликог значаја је ђубриво за глобалну пољопривреду јасно указује податак да је оно било једна од малобројних ставки изузетих са америчке листе антируских санкција.
Мањи принос виша цена
Производња ђубрива је уско повезана са доступношћу и ценом природног гаса. Цене су одмах почеле да расту да би само у једној недељи почетком марта забележиле поскупљење од 32 одсто.
Већ сада је јасно да ђубриво са Блиског истока неће доћи до купаца за пролећну сетву. Агроекономисти оцењују да ће сезона бити проблематична када се тај рок пропусти, јер ће мањи принос значити мању понуду пре свега ратарских производа. То ће за последицу имати њихове више цене, што ће се одразити на цену сточне хране, а потом и меса и млека.
У САД траже хитне мере
Пољопривредници широм света већ осећају притисак због несташице ђубрива. У САД траже хитне мере за обезбеђење снабдевања и смањење трошкова увоза.
Једна од водећих глобалних фирми за економско саветовање, Оксфорд Економикс (Oxford Economics) проценила је да ће цена ђубрива за други квартал бити већа за око 20 одсто. Када се томе дода да је барел нафте неопходне за све пољопривредне радове, зависно од дана до дана, увелико премашио 100 долара, остаје велика запитаност шта ћемо ове године посејасти, пожњети и по којим ценама ће свет , па и ми у Србији, плаћати макар основне животне намирнице.
„Као и код свих поремећаја на тржишту који су узроковани неким драматичним ситуацијама као што је ова, кључно питање је колико ће она трајати и колико ће производних циклуса обухватити, кад причамо о производњи вештачког ђубрива и наравно о пољопривредној производњи, какве ће то реперкусије касније оставити. Што се тиче самог ђубрива, највише ће погодити оне секторе где је учешће у структури производне цене велико. Причамо о ратарењу пре свега, па ће највише погодити ратаре који то највише и користе“, каже Јовановић.
Мирни смо за ову годину
До повећања цена ће, како истиче, неминовно доћи. Напомиње, међутим, да када имамо нешто што је краткорочни удар, онда он може да буде амортизован, поготово то умеју велики играчи.
Јовановић истиче да је за нас у Србији значајно да нећемо осетити проблеме са добављањем ђубрива са Блиског истока, јер смо већ набавили потребне количине.
У Србији, која је некада имала више произвођача вештачког ђубрива, сада то озбиљније ради само једна фирма, па је у великој мери зависна од увоза. Највише увозимо из Русије, Казахстана, Аустрије и Мађарске.
„Имамо довољне количине и није тема за ову годину да ли ћемо имати. Ми ћемо имати и за пролећну сетву као и за јесењу, то су довољне количине. Питање је колико дуго ће трајати и ови сукоби и не само сукоби, него колико ће дуго бити блокиране руте, мислим, то је оно што је кључно,“ каже Јовановић.
Берза ће одредити
Он подсећа да су ратарски проиводи берзанска роба и да цена на светским берзама утиче и на одређивање њихове цене код нас. Тако смо прошле године имали добар род пшенице, али наши ратари нису имали велике вајде од тога јер им је због ниске цене на берзама тржишна цена била ниска, па су због високе цене инпута, односно улагања у производњу на крају били такорећи на позитивној нули.
„Сваки сукоб угрожава транспорт. Не само у смислу да ли га има, него и колико дуго траје тај транспорт, која је његова цена, односно учешће цене транспорта у у цени робе која негде стиже . И то се драматично мења. Ви сад имате контејнере који коштају по 4-5 хиљада евра, а коштали су хиљаду или хиљаду и по. То су драматични удари, нарочито на робе са малим маржама, попут житарица“, истиче стручњак за биљну производњу и прехрамбену индустрију.
Саговорник Спутњика каже да је у овом тренутку незахвално прогнозирати колико ћемо скупље плаћати пољопривредне производе и храну уопште, јер осим ђубрива и нафте ту треба укалкулисати и цену транспорта, осигурања тог транспорта, па и оно што се у кризним ситуацијама укалкулише у цену због неизвесности на тржишту.
Зато је, по њему, кључно колико ће садашња ситуација на Блиском истоку трајати, а одговор на то питање у овом тренутку нико нема.
Челни човек Удружења за биљну поизводњу и прехрамбену индустрију у ПКС напомиње да смо у Србији у многим гранама производње зависни од увоза.
„Ради се на томе да се то промени и ја бих заиста био срећан када бисмо заједнички као држава и институције, привредни сектор, привреда коју ми заступамо у комори, када бисмо успели да дођемо до тога да се добар део тог ланца врати у домаће оквире. Ми смо земља која има и доста спољно трговинских споразума, који нам пружају могућност да без додатних дажбина тргујемо одређеном робом и паметним стратешким приступом можемо да изградимо компаративну предност у одређеним производима“, каже Јовановић у емисији Енергија Спутњика.
Погледајте и: