Овако саговорници Спутњика, Душан Павловић, директор Центра за друштвено-политичка истраживања Владе Републике Српске и Предраг Ћеранић, декан Факултета безбедности Универзитета у Бањалуци, коментаришу одбијање бошњачког и (формално) хрватског члана Председништва, Дениса Бећировића и Жељка Комшића да се Муслиманско братство прогласи за терористичку организацију.
„Друга два члана нису била за то, уз образложење једног од њих да можемо тиме да се бавимо на некој од наредних седница, па ћемо видети“, изјавила је Жељка Цвијановић након седнице највишег политичког тела у БиХ, додавши да ће исти предлог поднети и на идућој седници.
БиХ талац панисламистичких структура
Према Павловићевим речима, Бећиревићево и Комшићево одбијање не изненађује јер је најдоминантнија политичка организација међу Бошњацима, Странка демократске акције (СДА) утемељена на Исламској декларацији Алије Изетбеговића, а овај документ је заснован управо на учењу Муслиманске браће.
„Оно што је важно да разумемо, деведесетих година, Муслиманска браћа у БиХ преузимају исламску заједницу на челу са Мустафом Церићем и сво политичко Сарајево, муслиманске структуре из Федерације, преузимају наративе и идеолошке матрице Муслиманске браће“, објашњава Павловић.
Самим тим што се и друге странке које окупљају Бошњаке, макар се називале и грађанским, залажу за унитаризацију БиХ, преузеле су принципе и наративе политичког ислама како би се остварио циљ Изетбеговићеве Исламске декларације – стварање шеријатског друштва.
„Тако да за нас ни једног тренутка није било чудно или неочекивано да ће друга два члана да одбију такву иницијативу, јер они то не смеју да ураде зато што је, нажалост, значајан део припадника традиционалне муслиманске заједнице у БиХ радикализован. У највећој мери радикализовани су они који су утицајни у муслиманском друштву у БиХ и то нам такође говори да је БиХ, чак и ова дејтонска БиХ, на један својеврсни начин талац панисламистичких структура Муслиманске браће у БиХ, али је и значајан део традиционалне муслиманске заједнице талац тих агенди политичког ислама“, наводи Павловић.
БиХ „сигурна кућа“ за Муслиманску браћу
За Ћеранића, питање проглашења Муслиманске браће за терористичку организацију није само безбедносно већ је и политичко питање које може да донесе одређене проблеме појединим политичким и верским ауторитетима у БиХ.
Ћеранић подсећа да је духовни вођа организације, покојни Јусуф Карадави, 2014. био у посети Сарајеву, када се срео са тадашњим старешином Исламске заједнице у БиХ, Мустафом Церићем и лидером СДА Бакиром Изетбеговићем. Карадави је био најутицајнији духовни вођа Муслиманског братства и био је принуђен да напусти Египат 2012. Испрва се скрасио у Катару, али је морао да напусти ту земљу нешто касније.
Иако се залагао за мирно преузимање власти, Карадави се залагао за уништење Израела и успостављање добрих односа са Ираном, што је, каже Ћеранић и утицало да се поједини огранци Муслиманске браће, али и сам Карадави нађе на америчкој листи терориста.
Тада је настала и чувена фотографија где они поздрављају „рабијом“, поздравом са четири скупљена прста, који је постао знак распознавања припадника и симпатизера Муслиманске браће.
„Друга ствар је да је актуелни реис ул улема Хусеин Кавазовић, завршио студије на универзитету Ал Ахзар у Каиру и да је јавно негодовао након што је за Карадавијем била расписана црвена потерница Интерпола. Дакле, политички противници и актуелног реис ул улему повезују са Муслиманским братством. Тако да у ситуацији када Председништво треба да прогласи Муслиманско братство за терористичку организацију, пада сенка на лидера СДА, поставља се много питања и све то добија у међународни контекст“, каже Ћеранић.
Челници Муслиманске браће одавно сматрају БиХ за своје сигурно уточиште, додаје Ћеранић, док Павловић објашњава да Муслиманска браћа на муслиманску заједницу у БиХ имају утицаја још од тридесетих година прошлог века.
Идеологија Муслиманске браће стигла је преко студената који су из БиХ отишли на студије у Каиро још 1936. огранак Муслиманске браће у БиХ отворено је сарађивао са нацистима. Један од имама 13. СС „Ханџар“ дивизије био је и Хусеин Ђозо, следбеник Муслиманске браће, који ће остати утицајни муслимански теолог у БиХ и после Другог светског рата, наводи Павловић.
Не треба заборавити и деловање Муслиманске браће током грађанског рата у БиХ. Духовни вођа одреда Ел Муџахид, који је био састављен од страних добровољаца, Анар ел-Шабан, био члан најужег руководства глобалне Муслиманске браће, као и његов заменик Дал Мисри.
Погледајте и: