Последице рата на Блиском истоку већ осећа привреда у свету. Економисти су сагласни да ће њихов обим зависити од дужине трајања сукоба, али да је већ сада извесно да ће инфалција краткорочно порасти, а да ће се производња смањити, јер ће потрошња нафте бити редукована где год је то могуће.
Неке земље су већ увеле мере штедње. Затворен Ормуски пролаз који онемогућава проток петине светске нафте и гаса, али и трећину вештачких ђубрива, већ пали црвену лампицу како по питању онога што ће производити и приходовати државе, тако и у домаћинствима када је посреди кућни буџет.
Где и на чему штедети, чему нас је научила недавна ковид криза, али и она светска економска из 2008. године, из које се многе привреде нису извукле до појаве пандемије? Да ли је то што нас чека стварно теже од нафтне кризе из 1973. и 1979. године заједно, како сматра челник Међународне агенције за енергију Фатих Бирол? Тада је, како напомиње, недостајало око пет милиона барела нафте дневно, а данас 11 милиона.
У поређењу са стањем на почетку руске војне операције у Украјини 2022. године, количина гаса која недостаје на светском нивоу је удвостручена. Притом, сада имамо и део постројења за производњу и нафте и гаса на Блиском истоку која су ван функције јер су бомбардовањем урушена. У којој мери се може предупредити криза?
О томе у „Енергији Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са доцентом Економског факултета у Београду др Вељком Мијушковићем.