Ове недеље, 9. априла, у Савету безбедности Уједињених очекује се редовна расправа о стању на Косову и Метохији која се иначе одржава два пута годишње а на којој ће се покушати провући и разговор о такозваној бахреинској резолуцији о ситуацији у Ирану, тврди у ауторском тексту за Косово онлине специјални дописник овог портала из Њујорка Жељко Шајн.
Лукава игра Америке
Он за Спутњик објашњава да, иако на први поглед ништа не везује резолуцију 1244 која се односи на КиМ и „бахреинску резолуцију“, уочљиво је да је суштина обе међународно право.
„И у једној, и другој ситуацији међународно право је на испиту. Али код Косова и Метохије су изгласали да је оно део територијалног интегритета Србије према резолуцији1244, па су погазили међународно право и прогласили независност Косова 2008 године. Питање је шта ће да ураде ако се усвоји бахреинска резолуција - што ће онда Американци вођени третманом према нашој резолуцији моћи да преузму острво где се контролише пролаз кроз Ормуз а које припада Ирану - Харг,“ примећује Шајн.
Другим речима, додаје он, реч је о два догађаја где су учестовали Aмериканци: један је бомбардовање Југославије од стране НАТО пакта, а други део је да је Америка напала Иран.
Русија и Кина на бранику Повеље УН
„Да би могла нафта да пролази безбедно кроз тај залив, Американци преко Бахреина траже да се изгласа резолуција којом ће се омогућити безбедност пролазак нафта. Међутим, иза тога се крије да они желе да легализују свој напад на Иран, да је Иран тај који угрожава мир и безбедност и да не дозвољава да нафта пролази на одређени начин. Ако би се то изгласало у УН, међународно право се не би поштовало, а Американци би добили легализацију ствари које су урадили над Ираном и добијају легализацију да могу да употребе војну интервенцију у Заливу. То су урадили на КиМ. Легализацију су урадили убацивањем Кфора- на КиМ и рекли су да ће наша армија да се врати кад буде време. Међутим, уместо тога су прогласили независност тзв. Косова. Овде, ако остане садржај резолуције коју су понудили Бахреинци, 100 одсто се легализује америчка агресија над Ираном. Та спојница ове резолуције и Резолуције 12 44 се не види голим оком, јавно, не види се садржајно, али суштински јер то проблем,“ примећује Шајн.
Уместо да, напомињеон, иду оружјем и да освајају делове Ирана у мореузу, они иду лукаво, овога пута преко дипломатије и ове резолуције покушавају да легализују напад дипломатски и лукаво.
„Имали су праксу која има прагматично дејство, то је резолуцијом 1244 коју они сада суштински примењују бахреинском резолуцијом. Они већ имају одређено искуство са резолуцијом 1244. Правно гледано, то је, рецимо, кад узмете на суду неки предмет, и адвокати и судије се увек позивају на прагматичан део,“ напомиње Шајн.
Али зато Руси и Кинези то држе под контролом и указују на одређене ствари да не може тако.
Згазили су Резолуцију 12 44
Иако, како каже, бахреинска резолуција још није изгласана то не значи да неће у скорије време јер се расправа о њој наставља.
„НАТО је када је бомбардовао Југославију, заобишао Уједињене нацији и одлука о бомбардовању СРЈ није тамо донета, то се зна. Овога пута Американци су напали Иран и приликом напада они су извршили то што су урадили, и сада Бахреин улази у УН и подноси резолуцију да се заштити то острво и тај залив, да може проток нафте да се слободно користи. Судећи по оном што коментаришу у УН у четири ока, а не јавно, иза ове бахреинске резолуције стоје Американци,“ наводи Шајн који имао прилике да разговара са многим међународним актерима током боравка у УН одакле је управо допутовао.
Како истиче, оно што је са овом резолуцијом идентично у поређењу са резолуцијом 1244 јесте да је Бахреин кренуо са резолуцијом да би се њеним усвајањем на неки начин оправдало и легализовало кроз УН ово што су Американци урадили у Ирану.
„Резолуција 12 44 је усвојена илити проглашена дан пошто је потписан Кумановски договор, тако да овде ако буде усвојена резолуција Бахреина са текстом који се предлаже онда ви имате сличан однос између бахреинске резолуције и резолуције 1244. У бахреинској резолуцији пише да су они спремни да брани свим средствима тај пролаз. То значи да, ако им се супротстави Иран или неко други, Американци и сви они који треба да бране пролаз могу да употребе армију. То је у супротности са Повељом УН која има за циљ да брани мир и да ствара мир. Међутим, у овом тренутку проблем је девет гласова, колико је потребно од већинских 15 чланица Савета безбедности, међу којима је пет сталних чланица јер се десет мењају на две године - да ли ће се ова резолуција изгласати. Руси и Кинези не желе да изгласају овакву резолуцију где ће се бранити свим средствима. Они су за то да Кинези и Руси направе резолуцију, али да она буде у складу и са Повељом УН и са миром, а не да се отворе врата агресору, као што Иранци кажу да су Сједињене Америчке Државе агресор на њихову територију и да они имају право да се бране,“ каже он.
Ако прође резолуција, свако ће моћи да потегне војску
Шајн констатује да је питање само да ли ће се та резолуција изгласати са ветом или без вета, то је суштина и ту је паралела са нашом резолуцијом.
„Дакле, 9. априла одржава се и седница СБ УН о Косову и Метохији и ту је момент да се још једном види на који начин међународно право сагледавају чланице Савета безбедности, и на који начин су подељене. Оно што је веома добро јесте што се ипак расправља у Савету безбедности о резолуцијама о миру, о ситуацији у Ирану и у ситуацији на Косову у Метохији. Американци сматрају да су за бахреинску резолуцију, односно за ситуацију у Заливу одговорни Иранци и стварају ситуацију која изазива немир. Тако да је то све усмерено против Иранца. Са ове друге стране, где су присутни Руси и Кинези, они покушавају да избалансирају резолуцију да фигурира тако да има улогу да створи мир, а не да поспешује немир,“ објашњава наш саговорник.
Другим речима, ако бахреинска резолуција прође тако да у њој остане написано да се сва средства могу користити онда међународно право више нема ту функцију јер коришћење свих средства је коришћење заправо војних средстава.
„То онда могу да користе Британци, Американци и сви остали и да кажу - морамо да употребимо војску. Бахреинска резолуција уопште не сагледава у овом тренутку да међународно право и Повељу УН усклади са миром, већ покушава да легализује оно што је урадила Америка над Ираном. И ту настаје борба између Истока и Запада да се избаци та реченица и да се избаци све оно што ће стимулисати коришћење војних интервенција. А код нас је била извршена прва интервенција, бомбардовање, без сагласности СБ УН. Псле Кумановског договора је проглашена резолуција 1244 у СБ УН, где је на одређени начин легализовано присуство НАТО пакта који је бомбардовао Југославију. С тим што је тамо речено да је то територија Србије. Међутим, 2008. године је дошло признавање тзв. Косова од појединих земаља и поништено је све - међународно право и што је тамо речено да је то територија Србије. Али то је за нас још увек једини документ којим можемо сад или некад да докажемо наше право,“ истиче Шајн.
Подсетимо да су западни медији раније писали о војном заузимању остава Харг и још три мала острва у Ормуском мореузу, али да је рачуница показала да би било превише жртава.