Легендарни српски кошаркаш и тренер упутио је емотивну поруку путем друштвене мреже Икс.
„Почивај у миру, Дуле. Твоја јединственост оставиће велику празнину у кошарци. Твоји играчи, сви спортски пријатељи те никад неће заборавити. Хвала, тренеру“, написао је Ђорђевић.
Од Вујошевића су се опростили бројни кошаркаши и тренери.
"Дуле, можда нисам увек разумео твоје методе, нити сам увек био спреман на све што си тражио од нас, али данас знам колико си ме заправо изградио. Научио си ме дисциплини, упорности, одрицању, борби и то су ствари које ће заувек остати део мене. Хвала ти за све, за лепе и тешке тренутке јер су ме баш они направили оваквим какав јесам", навео је Владимир Лучић.
"Хвала за све генерале. Хвала за успомене које ћу носити целог живота. Хвала за страст, за енергију и веру у мене. Хвала за животне лекције које су обликовале све нас и које ће остати заувек. Тим је као посада подморнице, ако један погреши, сви су мртви", написао је Лео Вестерман.
"Кад сви помремо... Ко ће нове генерације младих учити поезију живљења, другарства и љубави међу људима и народима... Сад кад нема ни мајстора ових вештина... Поздрав друже, легендо... Велики Душко", навео је Богдан Тањевић.
"Напустио нас је не само врхунски тренер већ учитељ, интелектуалац те надасве човек", написао је Александар Петровић.
"Искрено саучешће породици Душка Вујошевића. Били смо из супарничких табора, али сам увек имао респект за њега, посебно јер је имао храбрости да младом играчу да праву прилику", навео је Игор Ракочевић.
"Дуле, данас је тешко пронаћи праве речи.
Примио си ме са 18 година у Партизан, као младог играча пуног снова, и отворио си ми много више од врата једног великог клуба. Отворио си ми врата породице.
Веровао си ми од првог дана. Веровао си у мене некад и више него што сам ја веровао у себе. Научио си ме кошарци, дисциплини, раду, победничком менталитету, али још важније, научио си ме животу. Пренео си ми ДНК Партизана поштовање, рад, понос, љубав према дресу и према овој земљи.
Захваљујући теби заволео сам Србију. Научио сам језик веома брзо да би ти могао да ме разумеш и да бих ја могао да разумем тебе. Јер наша повезаност је била јача од речи. Била је искрена, снажна и права. До те мере да си ме примио у свој дом, у своју приватност, као члана своје породице. То никада нећу заборавити.
Обележио си моју каријеру, али још више мој живот као човека.
Све што сам постао носи део тебе.
Хвала ти за све, Тренеру.
Почивај у миру.
Никада те нећу заборавити", навео је Борис Дало.