„Ја сам отеран из Партизана, али без обзира на све, Партизан мени фали, а изгледа да још више фалим ја њему. Они који су ме отерали нису из мог срца елиминисали љубав према клубу. Ја сам човек који је остао везан за Партизан.“
Посебно је апострофирао свој русофилни став, који је тумачио кроз историју, културу и лична искуства.
„Под један, сличног смо порекла. Био сам у Русији и могу да кажем да не разумем пуно Русе, али их волим. Русија нас никад није бомбардовала, што је мени увек јак аргумент. Кад је Русија била јака, на Србију се гледало са више поштовања. Кад неког волите, није то увек рационално – ја сам и Црногорац, а у генима Црногораца је било оно – Београд, па после Београда Москва.“
Вујошевић је истицао и пријатељски карактер Русије према Србији, и рекао је зашто има поштовање према председнику Русије Владимиру Путину.
„Вратио је достојанство не само Русима него и свим осталим Словенима… Путин је показао велику храброст, свест о времену и опасностима тог времена, бескомпромисност, апсолутни имунитет и отпор, и није дозволио да ико купи интересе његове земље.“
Говорио је и о свом времену у Русији и вредновању културе.
„Јако ценим руску културу, њихове писце Достојевског, Толстоја… њихов однос према домовини је за поштовање и они то стављају изнад личних интереса. Русија је имала своју снагу и поштовање које долази из историје, чак и кроз Стаљиново време.“
Вујошевић је такође истицао културни и морални значај који је преносио кроз кошарку.
„Ценим начела партизанске борбе и гледао сам да у клубу који носи њихово име развијем партизански морал… Кадињача, прича о борцима који су се жртвовали, никад није пала.“
Овај интервју, у којем је Вујошевић отворено говорио о спорту, животу и свом односу према Русији, остаје сведочанство о његовој дубини, интелектуалној радозналости и страсти која је обликовала не само Партизан већ и српску кошарку у целини.