Они су бранили отаџбину! Положени венци на Споменик јунацима са Кошара /фото/

Подсетимо, пре тачно 27 године, у ноћи између 8. и 9. априла 1999. године, у 03.00 часа почела је масовна артиљеријска ватра са албанске стране у правцу карауле Кошаре. Тиме је отпочела крвава битка на Кошарама. Борба на југословенско-албанској граници трајала је 67 дана и однела је 108 живота.

Једна од најтежих борби у новијој историји српске војске, постала је симбол одбране отаџбине.

Борба на Кошарама започела је 9. априла у раним јутарњим сатима, када је ОВК напала државну границу Савезне Републике Југославије из правца Албаније.

Стратези агресије су заузимањем карауле Кошаре намеравали да пробијањем границе отворе простор за продор унутар Србије у Метохију и дубље на Косово, односно за копнену инвазију трупа НАТО, али су припадници ВЈ храбрим отпором после 67 дана борбе успели да је спрече.

Снаге Војске Југославије у бици на Кошарама 1999. године чинили су делови 125. моторизоване бригаде, 53. гранични батаљон, војна полиција из Београдског и Крагујевачког корупуса, делови 63. падобранске и 72. специјалне бригаде

Караулу су бранили, пре свега, војници на редовном служењу војног рока. Први удар прихватили су припадници 53. граничног батаљона Приштинског корпуса. Главнину граничних јединица чинили су војници на редовном одслужењу војног рока који су служили војску од марта 1998. године и имали су углавном по 19 или 20 година.

Насупрот снагама Војске Југославије на простору Албаније налазило се готово 12.000 војника НАТО, од чега 5.000 Американаца, са најмање 30 тенкова и 26 борбених хеликоптера Апач.

Херојски отпор Војске Југославије на Кошарама онемогућио је је продор несразмерно моћнијег непријатеља, чиме је намеравана копнена офанзива НАТО на Србију односно СРЈ, пропала.

У борбама на Кошарама учествовало је укупно око 800 припадника Војске Југославије, а током 67 дана борби погинуло је 108 припадника Војске Југославије, међу којима 50 редовних војника, 13 резервиста, 24 добровољца, 18 старешина официра и подофицира. Рањено је 256 припадника ВЈ.

Борбе су трајале све до 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије после Кумановског споразума повукла са Косова и Метохије.

У бици за Кошаре у редовима Војске Југославије борио се велики број добровољаца из земље и иностранства, Многи од њих су остали на вечној стражи на караули. Међу погинулима је и руски добровољац Булах Виталиj Глебович.

Кошаре су постале синоним за победу над НАТО пактом. Иако је 108. хероја остало на вечној стражи, они и данас живе у сећању, они се и данас постројавају.