Овако за Спутњик каже Жељка Ничић са Косова и Метохије поводом недаваног апела за помоћ који је упућен из хуманитарне организације „Мајка девет Југовића“. Та организација функционише у оквиру Епархије рашко-призренске пуних 25 година.
Буквално смо живи захваљујући њима
„У Београду не знају колико је тешко овде живети поготову ако немаш где да одеш одавде. Муж ми није у сталном радном односу, ради физичке послове већ десет година, свекар и свекрва су људи од по 80 година, скоро непокретни а најмлађе дете ће ми ове године кренути у школу. Пре рата смо живели у Косову Пољу, у нашој кући, али смо се после рата морали преселити у кућу на селу код свекра и свекрве. Од тада смо скоро стално корисници народне кухиње и не знам шта бисмо радили да немамо тај један оброк дневно, искрено. Буквално смо живи захваљујући наредним кухињама ,“ открива душу наша саговорница.
Светлана Стевић, председница удружења „Мајка девет Југовића“, за наш портал истиче да се у овој кухињи тренутно храни око 2.500 породица углавном са више деце и старачка домаћинства.
„Народне кухиње се налазе у никада тежем положају од свог оснивања. Постоји шест народних кухиња где сваки дан људи добијају кувано јело и хлеб. Ситуација је сада доста тешка, остали смо скоро без основни животних намерница, зато је пре два и по месеца покренута акција „Ускрс на Косови и Метохији“, где смо покушали да тим путем прикупимо намернице да би кујне могле да наставе без проблема да раде. Доста се људи одазвало, али још увек је то недовољно да будемо сигурни и да кујне буду обезбеђене животним намирницама. Надамо се да ће се људи јавити, упутили смо апел на све стране, јер 25 година је рада за нама, значи 25 година постојимо у оквиру епархије Рашко-призренске, која храни и брине о најугроженијима. Био би јако велики проблем ако би се те народне кујне сада затвориле, јер ситуација на Косову и Метохији је сада, свима је познато, јако тешка, где људи преживљавају, што би се рекло, од данас до сутра. Народне кујне и сви ми се ту много трудимо да поред хране које људи добијају обезбедимо и друга средства која су породицама потребна да би људи могли да преживе,“ прича Светлана.
Све нам је теже, долази и средњи сталеж
Како каже, користи прилику да још једном апелује за помоћ свима који могу да им помогну.
„Могу да нам помогну тако што ће уплатити средства на жиро-рачуне Епархије рашко-призренске, или путем слања СМС поруке на 1033, или некако у храни. Оне фирме које послују и функционишу у Србији, могу да нам се јаве, да нам помогну у брашну, уљу, пасуљу, конзервама грашка, бораније и свему,“ наводи она.
Према њеним речима, број корисника народне кухиње се повећава у последње време и по ланч пакет или дневни оброк не долазе више само они који су на социјалној помоћи, већ је све више људи из такозване средње класе.
Помоћ стиже али недовољно
„То су углавном и породице које имају више деце, стари и болесни, они су већином корисници народних кујни, међутим у последње време се појављују и они из средњег сталежа, породице које преживљавају, јер је косовски минималац који је 20.000 динара мало да би породица опстала, па и они дођу да потраже помоћ у народним кујнама. Добију ланч пакет који им, кажу, много значи да би смањили своје трошкове и да би они који су остали овде могли да преживе и школују децу,“ наводи Светлана.
Она додаје да је добродошла помоћ и у хигијенским потрепштинама, у обући и одећи с тим што се царина мало теже пролази по питању одеће и обуће.
Светлана Стевић каже на крају да је потребан и школски прибор и да ако би неко донирао већу количину школског прибора, онда би се радили папири за увоз на Епархију рашко-призренску а то би се дистрибуирало даље до корисника кроз школе, обданишта, у зависности од тога која врста школског прибора стигне на простор Косова и Метохије.