Линта је истакао да без историјског контекста није могуће схватити догађаје из деведесетих година прошлог века, наводи се у саопштењу авеза Срба из региона.
"Кључни разлог залагања да поменути датум буде проглашен Даном сећања и жалости јесте чињеница да је одмах након оснивања НДХ 10. априла 1941. године започела реализација дуго припреманог плана истребљења и уништења српског народа на читавом подручју данашње Хрватске, БиХ и Срема све до Земуна с циљем стварања етнички чисте Велике Хрватске без Срба", навео је Линта.
Нагласио је да би сваког 10. априла требало да се одржи комеморативна академија, два минута ћутања за српске жртве геноцида у НДХ, да заставе буду спуштене на пола копља, а медијски садржаји прилагођени тематици геноцида.
На сличан начин, како је додао, Израел сваке године обиљежава Дан сећања на жртве Холокасута.
"Србија би требао тог дана да застане на две минуте. На звук сирена и црквених звона грађани би двоминутним ћутањем на улицама, радним местима и на другим локацијама, као и ученици у школама, одали почаст српским жртвама геноцида у НДХ. Заставе на државним институцијама и установама би биле спуштене на пола копља. У основним и средњим школама на тај дан би се организовао посебан школски час а радио и ТВ станице би емитовале пригодне програме на тему геноцида. Све планиране културне и спортске манифестације биле би прилагођене Дану сјећања и жалости", навео је Линта.
Поред тога, напоменуо је, Србија треба да усвоји Резолуцију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ и оснује Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ.
"Циљ предложених мера јесте да се на систематски начин негује култура сећања и започне планска и активна борба за признање геноцида над нашим народом у међународној заједници", навео је Линта.
Погледајте и: