Москва је претходно издала специјално упозорење балтичким државама у вези са њиховом одлуком да отворе своје небо за прелете украјинских дронова током напада на Русију, уз јасну поруку - ако буду разумне - земље Балтика - поступиће по упозорењу, а у супротном ће се суочити са последицама.
Матвијучук не искључује да су дронови можда чак и лансирани са територије тих држава, чиме би се још више продубила њихова улога у конфликту.
„Поједини медији, нарочито непријатељски, па чак и балтички, извештавали су да су лансирања ових дронова ка руској Псковској и Лењинградској области изведена са територије балтичких држава. Ако погледамо међународно право о вођењу рата, давање своје територије и пружање других услуга за наношење удара по суседној држави сматра се увлачењем у ратна дејства. Самим тим, Русија има довољно основа да Литванију, Летонију и Естонију прогласи државама агресорима које учествују у борбеним дејствима против ње. Из тога произилазе све последице — могућност наношења удара, уништавања индустрије и других мера ради обезбеђивања граничних територија“, истиче пуковник.
Иако званична Москва није прецизирала са каквим последицама би могле да се суоче балтичке земље због отварања неба за прелете украјинских дронова током напада на Русију, Матвијучук сматра да би одговор могао бити - војни.
„Укратко, можемо задати нашим извиђачким снагама и средствима, укључујући и она базирана у свемиру да надгледају ове територије. Ако се на тим територијама открију индустријски објекти који се баве производњом и израдом ових летелица које се потом лансирају на Русију, као и командни и навигациони пунктови - све то може бити мета наших удара и уништено“, нагласио је Матвијучук.
У сваком случају, истичу руски експерти, отварање неба за нападе на Русију сматра се агресијом, а земље које то омогућавају треба сматрати саучесницима кијевског режима и одговорним за нападе на руске градове.
Постоји ли ризик од ескалације
На питање колики је ризик да инциденти са дроновима прерасту у већи сукоб, војни експерт не искључује могућност да би у случају реаговања руске армије балтичке земље могле да затраже од НАТО савезника активирање Члана 5 Повеље НАТО-а о колективној одбрани.
„Мислим да би се, након наших удара, балтичке земље одмах обратиле НАТО-у због наводне агресије Русије и позвале се на Члан 5. Међутим, тај Члан 5 је врло специфичан. Да ли би га заиста активирали? Видите, Иран је извео ударе по земљама НАТО-а - по Грчкој, Великој Британији и САД, и по најближем савезнику НАТО-а у региону – Израелу, али није било озбиљне реакције. Мало су се бунили, али нису преузели никакве мере. Мислим да НАТО не би желео да сукоб ескалира и да не жели директан рат са Русијом. Наши хипотетички удари, по мом мишљењу, могли би проћи без последица“, оцењује експерт.
Кијевски режим свесно наставља да тежи томе да увуче суседне државе у сукоб са Русијом и обезбеди директно учешће чланица НАТО-а у њему.
Ескалација између Русије и ЕУ омогућила би Владимиру Зеленском да формално изађе из мировног процеса на таласу ратне хистерије која ионако постоји Европи.
„Зеленски је човек који је дубоко умешан у ратне злочине и свестан је да више никоме није потребан. Он више није потребан ни свом народу, јер је довео до колапса којем данас сведочимо у Украјини. Радикални националисти му неће опростити могући мировни договор са Русијом, а Запад га не жели у потпуности, јер превише зна, превише је украо, превише је новца који му је Запад пребацио...“, прича Матвијучук.
Према његовим речима, у таквој ситуацији, не постоји злочин који он не би починио, само да остане на власти.
Матвијучук закључује да отварање неба за украјинске дронове представља директно увлачење НАТО-а у конфликт. Он истиче да су руски званичници више пита указивали на то да земље НАТО-а већ учествују у сукобу против Русије — неке на директан, а неке на индиректан начин.