Претња нуклеарне ескалације је, уосталом, постала непосредна још када су прве иранске ракете и дронови погодили област око Димоне, након што израелска и америчка ПВО није успела да их обори.
Напад на Бушер
Но, не може се Иран оптужити да је први почео да ескалира сукоб, укључујући енергетски тероризам, скроз до опасне границе нуклеарне експлозије. Непосредна околина иранске нуклеарне електране Бушер гађана је у више наврата, што не тврде само Иран и Русија (која је одатле због угрожености евакуисала своје особље), него је и Међународна агенција за атомску енергију ове недеље саопштила да ”на основу независне анализе нових сателитских снимака и детаљног познавања терена, може да потврди да је било војних удара у близини нуклеарне електране, укључујући један на само 75 метара од њеног периметра”.
И ко зна шта би се још догодило да, само сат времена пре истека рока који је претходно сам задао, председник САД Доналд Трамп ове среде усред ноћи није одустао од претње да ће избрисати читаву иранску цивилизацију, рачунајући и енергетске објекте. Па и нуклеарне. То је сад одложено барем на две недеље. Јасно, ако опстане договор, постигнут буквално у последњи час уз посредовање Пакистана и, како напомиње ”Њујорк тајмс”, Кине.
Овај договор, иначе, заснован је на иранском плану од 10 тачака који Трамп описује као добру основу. Тих 10 тачака пак значе – у основи – непроглашену капитулацију Америке пред Ираном јер предвиђају наставак иранске контроле Ормуског мореуза (уз наплату одговарајућих такси у замену за слободу пролаза), укидање примарних и секундарних санкција Ирану, повлачење америчке војске из региона, признавање права Ирана на обогаћивање уранијума…
Операција код Исфахана
Оваквом – привременом, додуше, колико и крхком – решењу, јер је ”Фокс” телевизија моментално јавила да Израел није срећан, претходила је релативно мистериозна операција америчке војске у близини иранских нуклеарних постројења у Исфахану под изговором потраге за обореним пилотом борбеног авиона Ф-15. Можда ће се једном и сазнати има ли истине у иранској тврдњи да је то заправо био (очајнички) покушај крађе обогаћеног иранског уранијума окончан неуспехом: како због тога што се крађа није десила, тако и због уништених америчких авиона и хеликоптера у том покушају да се украде изговор за повлачење из рата који иде супротно надањима…
Како год, тотална катастрофа је избегнута – или барем одложена – али то не значи и да досадашња узајамна разарања енергетске инфраструктуре већ нису изазвала знатну катастрофу; Фатих Бирол, шеф Међународне агенције за енергију, израчунао је за француски ”Фигаро” да је ова нафтна и гасна криза ”озбиљнија од криза из 1973, 1979 и 2022. заједно”.
Саботажа Балканског тока
А у јеку такве кризе, да је и додатно погорша, и осујећена диверзија гасовода ”Балкански ток” – наше гране ”Турског тока” – код српско-мађарске границе надомак Кањиже.
Иако још званично нису обележени виновници овог (несуђеног) акта енергетског тероризма – кога мађарски званичници доживљавају и као напад на енергетски суверенитет Мађарске, о Србији да и не говоримо – премијер Мађарске Виктор Орбан не сумња да је то Украјина.
Режим у Кијеву, уосталом, већ се истакао у погледу енергетских диверзија и саботажа. Од прекида дотока руске нафте Мађарској кроз нафтовод Дружба, преко константних напада на инфраструктуру Турског и Плавог тока на територији Русије и напада на нафтне терминале на Балтику, скроз до прошломесечног напада на (ненаоружани, цивилни) танкер са руским течним гасом у Медитерану, надомак територијалних вода Малте, извршен дроном из украјинске војне базе у Либији, како су то открили Асошијетед прес и француски државни радио.
Све је, наравно, утолико горе што је без последица по починиоце и налогодавце већ прошла терористичка саботажа ”Северног тока”; оно кад се пољски шеф дипломатије Радек Сикорски захвалио Америци на томе, да би затим био пронађен и украјински траг.
Фактор избора у Мађарској
Случај код Кањиже, притом, пажљиво је темпиран. Саботажа уочи избора у Мађарској, да прижељкивани победник – фаворит Брисела и Кијева Петер Мађар – добије изговор за престанак снабдевања Мађарске руским гасом. Чак и по цену да гаса за Мађарску не буде. Околност да су и Мађар и Кијев моментално оптужили Русе за покушај саботаже очигледно представља стратегију држ’те лопова каква је већ виђена у поменутом случају Северног тока.
Како је енергетски тероризам постао саставни део хибридних ратова широм света? Зашто је Америка одустала од ултиматума у Ирану, и како ће се то одразити на развој рата на Блиском истоку? Какав енергетски, економски и геополитички поредак то доноси?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили дипломата Зоран Миливојевић и аналитичар и народни посланик Бранко Павловић.