"Руско културно наслеђе у Србији": Капитално дело представљено у Москви

Промоција књиге „Руско културно наслеђе у Србији“ била је централни догађај овог реномираног издавача, најављена као резултат рада и стваралаштва који нема свог аналога на постсовјетском простору.

Дело је својеврсни лексикон монографског карактера о руском културном наслеђу у нашој земљи. У реализацији овог пројекта учествовало је готово стотину аутора из различитих универзитетских центара и института, архива и музеја, образовних установа, Српске православне цркве и Војске Републике Србије.

Окупио их је Мирољуб Милинчић, директор Центра Руског географског друштва у Србији, професор Географског факултета Универзитета у Београду и почасни професор Башкирског државног педагошког универзитета "М. Акмуле".

„Изузетно ме радује што ово дело важно за оба народа можемо представити Русима, на њиховом језику. А посебно ме радује сарадња са издавачем у Москви у години нашег јубилеја, прослављамо деценију од почетка рада Центра РГД у Србији. Изузетно нам значи подршка видљивости у иностранству, посебно у Русији“, каже Милинчић који је уредник књиге.

У овом систематичном делу сабрана су неопходна знања о руском културном наслеђу у нашој земљи, подједнако важном за српско и руско памћење. Лексикографксе јединице подељене су на материјално, нематеријално наслеђе, а посебан сегмент бави се личностима које су утицале на заједничку историју Срба и Руса.

О књизи су на Сајму у престижном Гостином двору у срцу Москве говорили Михаил Валериевич Фомин, директор издавачког одељења „Науке“, Проф др Владимир Александрович Колосов, некадашњи председник светске географске уније и дугогодишњи потпредседник Руског географског друштва, Др Иља Анатољевич Гуров, секретар Научног савета и први заменик извршног директора Руског географског друштва, Др Оксана Николајевна Толстих, руководилац редакције Наука о Земљи издавачке куће „Наука“ и професор Милинчић.

„Књига је сјајно представљена и већ прихваћена. Надамо се да ћемо нашим партнерима макар мало помоћи да идуће године и они достојно обележе свој велики јубилеј, три века постојања, успешног рада Руског географског друштва“, каже Милинчић.

Прво издање књиге изашло је на српском језику почетком 2020. године. Обрађено је 211 појмова важних за руско наслеђе у нашој земљи, био је то резултат рада 53 аутора на пројекту „Идентификација, проучавање и заштита руског историјског и културног наслеђа у Републици Србији” финансијски подржаног од Руског географског друштва и партнера у Републици Србији.

Крајем године штампана је прерађена и допуњена верзија на руском језику са 349 појмова, на којој је радило двадесет аутора више.

О важности овог подухвата говори чињеница да је књига на XII међународном словенском литерарном форуму „Златни витез“ у Москви 2021. године награђена Златним витезом у категорији Историја словенских народа.

Споразум о дугорочној пословно-техничкој сарадњи између Центра Руског географског друштва у Србији и издавачке куће „Наука“ потписан је у Москви у новембру прошле године. Већ крајем јануара 2026. је објављено заједничко електронско издање ове књиге. Доступна је читаоцима у Србији.

Посебним договором Центар је онлајн верзију књиге бесплатно уступио руском партнеру за штампање и промоцију на простору Руске Федерације и некадашњег Совјетског Савеза.

Материјал је, слично претходним издањима, систематизован у исте велике целине: „Нематеријално културно наслеђе” „Материјално културно наслеђе” и „Људи”.

Материјално културно наслеђе је овом приликом, због боље прегледности, класификовано у четири подкатегорије, а према специфичним својствима: Сакрално и архитектонско; Гробља, спомен-костурнице и заједничке гробнице; Споменици, спомен-бисте и спомен-обележја и Спомен-плоче, спомен-чесме и фонтане.