Са њом, каже гост емисије радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“, понекад није било лако, понекад је изневеравала наше интересе, као рецимо у Сан Стефану 1878. али без Русије нисмо могли да осваримо ниједан важан национални циљ у последњих 300 година, до слома Царске Русије.
„Гледaјући овај тренутак, чини ми се да Русија недовољно ради, мало је присутна на Балкану, док се све време говори о некој "руској опасности". Осим „Спутњика“, „РТ Балкана“ и Руског дома не видим неке друге културне и духовне центре као и активности. Балкан је, увек у историји био врло битан део руске балканске и медитеранске политике, а српски народ је по природи свог географског положаја у средишту Балкана. Стога сматрам да би руска политика у односу према Балкану и према Србима у целини морaла бити јаснија, препознатљивија, дугорочнија и видљивија“, рекао је наш саговорник.
Запад стрпљиво ради на дубоком менталном прекодирању српског народа
Са друге стране, Србија се суочава са врло добро организованим, софистицираним и активним деловањем западних центара моћи. Постоје, додаје Терзић, више хиљада разних невладних и њима сличних организација, често врло бенигних назива, које непрекидно настоје да формирају пожељни вид мишљења у складу са својим интересима, идући чак дотле да дугорочно преобликују ментални и културни идентитет српског народа.
„Без сваке сумње суштина је оспоравање нашег традиционалног духовног и културног идентитета, покушавајући да се оспоре вишевековни темељи националне мисли – као на пример да да Косово није битно, да се оно кратко налазило у српским рукама, да су Срби извршили агресије и на околне народе, или да нам Русија никада није помагала и томе слично. Било би логично да се држава на организован начин супротставља таквој делатности, имајући у виду да су аргументи на нашој страни и да располажемо врло важним научним и културним центрима чије деловање може допринети јачању државотворне свести и сопственог култуног идентитета“, рекао је он.
Ипак, као амбасадор у Москви Терзић је био очевидац да руска држава никада није довела у питање подршку нашим националним интересима, али да ми нажалост о томе врло мало знамо.
„Русија је много помагала нашем спречавању уласка такозваног Косова у Унеско (поред онога што је радио и колега, професор Дарко Танасковић), помагала је спречавању уласка такозваног Косова у Интерпол, помагала је опозиву признања косовске државности и спречила улазак такозваног Косова у Светску трговинску организацију и многе друге организације, јер сам био сведок тога. О томе би требало више говорити, не у смислу руске пропаганде него изношења истине – ко је нама, када, и у ком моменту помогао“, нагласио је наш саговорник.
Истина о повлачењу руске војске са аеродрома „Слатина“
Што се тиче Косова и Метохије и многобројних углавном малициозних верзија о повлачењу руске војске са аеродрома „Слатина“ 1999. Терзић тај догађај објашњава чињеницом да Руси на КиМ нису имали свој сектор, што је била велика грешка тадашњег руског руководства.
„Политика председника Јељцина и министра Козирјева није водила рачуна ни о руским националним интересима, а камоли да води о нашим. Долазак снага из Угљевика на Слатину био је саставни део унутрашње борбе између руских патриотских снага, добрим делом у оквиру руске армије и руске државне политике и дипломатије око Јељцина и Козирјева која је била изузетно прозападна и проамеричка. Запад је често притискао Србе рукама поменутих руских државника. Пошто руски контингент у суженом простору Слатине, без свог сектора није могао да пружи помоћ Србима, процена је, вероватно, била да је боље да се повуку него да се изложе додатном урушавању свог традиционалног угледа међу Србима“, рекао је он. Русија 1999. године објективно није имала снаге да пружи довољну заштиту Србима.
Косово је илустрација односа Запада и НАТО према Србима
Ипак, много више боле страшни догађаји који су после тога уследили под окриљем КФОР-а, а заправо НАТО-а, који је наводно требало да гарантује безбедност и заштиту преосталим Србима. Пред њиховим очима десило се масовно етничко чишћење и страшни злочини. Академик Терзић је категоричан - Косово је, каже, за њега, илустрација односа Запада и НАТО према Србима и српским интересима. Тамо се и данас спроводи свакоденевни терор над нашим становништвом, цео свет гледа јединствени апартхејед у Европи, и нико од оних који су привремено отели тај део наше земље не реагује.
„Где су ти бројни борци за људска права, где су те светске хуманитарне организације? Срби се хапсе под оптужбом за тзв. ратне злочина, наше вишевековне цркве и манастире покушавају да преименују у албанске, католичке или византијске и не видимо ни речи протеста из Европе и света. Поред свега другог уништено је и 255 гробаља! Какав је то народ који масовно затире гробља другога народа? Па где је то елементарно људско саосећање према нама? Па и ми смо европски хрићански народ који је допринео европској култури. Уништавање баштине на Косову није само уништавање српске, већ и хрићанске европске баштине. Ми заиста не видимо никакву солидарност осим наравно појединих интелектуалаца, попут Хандкеа, или појединих бивших припадника КФОР-а који су на лицу места видели страдања Срба или су масовно оболели као припадници италијанског Кфора“, каже наш саговорник.
Подсећа да су италијански медији писали да је „Косово црна рупа Европе“. Јасно је да стране специјалне службе и њихови представници у јужној српској покрајини добро знају да се тамо тргује наркотицијима, људима, оружјем, да је тзв. Косово продужена рука неоосманизма и панисламизма на Балкану, док се истовремено лажно преставља као део европског света и културе и наводно „мултиетничко и мултикултурно демократско друштво“.
Недопустиво безобразне уцене Запада
Терзић каже да покушава да разуме људе који су на власти, да морају да воде неку прагматичну политику, да добију на времену, да преговарају, вероватно нешто и обећавају, али признаје да не види никакве знаке добре воље Европске уније и НАТО према нама, а то се посебно тиче Косова и Метохије. Свакодневне фразе из уста бриселских званичника види више као својеврсно замајавање.
„Можемо да чујемо од европских званичника да они са приштинским вођама деле заједничке европске вредности, што је заправо недопустива манипулација и обмана европског света. Ако је то Европа којој се тежи онда такав свет нема будућности. Само објективна истина, само правда, само разумевање, истинско људско саосећање може довести до неког слободног и праведног света и на Балкану, и у Европи. Начелник аустроугарског генералштаба истакао је још 1896. да ће онај ко доминира Македонијом и Косовом, доминирати целим Балканом. Тај простор, поред тога што је основа наше цивилизацији и наше националне мисли, истовремено је битан и са војно-стратегијског, економског и геополитичког становишта“, сматра наш саговорник.
На питање колико је тешко следити европски правац, а бити у добримо односима са Руском Федерацијам академик Славенко Терзић каже да је то врло тешко, јер су уцене бруталне, огромне, чак недопустиво безобразне. Али, додаје, ако водите рачуна о интересима земље коју водите, увек пред очима имате завете великих предака и јасну визију будућности.
„У том смислу, ако је услов да уђемо у ЕУ да се одрекнемо Косова и Метохије, онда – хвала лепо. То заслужује референдомско питање, а уверен сам да би поштен референдум дао негативан одговор без сваке сумње. Србија би вероватно сносила неке последице али мислим да држава мора да истраје на неком свом историјском путу, то је цена самосталног културног и цивилизацијеског пута у будућност“, рекао је он.
Балкан постао нека врста протектората НАТО и ЕУ
Подсећајући на разорне последице НАТО агресије 1999. године, Терзић каже да он лично никоме није ни опростио ни заборавио.
„Бојим се да је у последњих, скоро 30-ак година Балкан постао нека врста протектората НАТО и Европске уније, да се кључни политички, привредни и културни процеси одвијају под притиском неке врсте неоколонијалне политике и да у неким од тих земаља поруке преносе трећи или други секретари амбасада а можда их понекад уваже и западни амбасадори“, објашњава он. Она стара визија „Балкан балканским народима“ звучи данас као нека далека племенита утопија, објашњава он.
Када је у питању не само Србија, већ и српски народ у Босни и Херцеговини, у Републици Српској, Црној Гори, и у околним областима, некадашњи амбасадор сматра да Запад, Европска унија и НАТО нису никада пружили доказе да у Србима виде равноправног партнера и да према имају пријатељске намере. Хрватска је уз подршку НАТО-а, подсећа он, протерала неколико стотина хиљада Срба из Републике Српске Крајине.
„НАТО је бомбардово положаје војске Републике Српске Крајине и Републику Српску. Запад је допринео протеривању Срба из многих делова Босне Херцеговине, и све војне и политичке вође српског народа одвео у Хаг. Алијанса и Запад су такође стајали иза одвајања Црне Горе од Србије. Шта је то него прављење својеврсног опкољавања Срба. Па након свега тога, шта можемо да очекујемо од свих тих земља? Наравно – ништа. Ако још узмемео неке историјске податке, ко је ратовао у Првом или Другом светском рату, ко је допринео распаду Југославије, без икакве одговорности, шта можемо да очекујемо?“ рекао је академик Терзић.
Циљ наших противника у Европи, а наравно и у Загребу, Тирани, и другим центрима на Западу, оцењује он, јесте свођење Србије на границе пре 1912. године, а то значи Србију без Војводине, без Рашке области и, наравно, без делова Старе Србије.
„У том смислу, наша борба за очување интегритета мора да буде јасна и одлучна. Без тога сваки од непријатеља ће покушавати да оствари неки свој циљ, што би на крају могло да доведе до распарчавања Србије“, упозорава гост емисије радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“.
Погледајте и: