Чува је Богородица, али и Србија: Највећа помоћ до сада - да се сачува благо које одолева вековима

Овако за Спутњик о последњем великом пожару на Светој Гори у лето 2012. године говори Миливој Ранђић, директор Задужбине Хиландара. Те године манастир је својим заступништвом сачувала Богородица Утешитељка туге.

Осам година раније Хиландар је страдао у катастрофалном пожару од кога се коначно у потпуности опоравио. Сада ће добити и адекватну ризницу покретног блага. Изградња је управо почела, каже Ранђић:

Иако је обновљено готово све што је страдало у катастрофалном пожару 2004. године, Република Србија је за обнову Хиландара у овој години издвојила до сада највећи износ, више од милион евра.

Ранђић каже да су многи од послова који су завршени у претходне 22 године били изван оквира планиране санације изгорелог, која је била главни задатак. Није се радило само о враћању лепоте манастиру, морао је да се оспособи за живот. А све време се и развијао, као жива светиња, у којој важе монашка правила и закони.

Следи изградња најмодернијег подземног депоа, ризнице за чување покретног културног блага. Ту ће бити похрањено све најважније што Хиландар чува вековима.

„Идемо под земљу и то је већ само по себи плус, са источне стране где је постојећа ризница, непосредно поред пирга Светог Саве. Радови су већ почели, а први задатак је обезбеђивање зидова источног бедема и јаме у коју ћемо укопати депо. Под земљом ће бити и пролаз према постојећим подрумима садашње ризнице. Добићемо четири пута већу површину. Биће на два нивоа, а објекат неће бити у потпуности под земљом, са јужне стране ће се видети“, каже Ранђић и додаје да ће видљиви део нове ризнице бити уклопљен у амбијент.

Подухват неће бити једноставан, ни јефтин, имају искуство са грађевинским радовима, знају колико је тешко на полуострво донети бетон, па и камион. Све мора да дође бродом, што је пресудно за темпо радова, логистички проблеми су једно од главних питања рада на Светој Гори.

Ранђић подсећа да на Атосу нема ни струје, заправо, Хиландар сада има одређену количину коју сам производи, помоћу соларне електране. Њена изградња је такође била подухват у изолованом острвском систему.

Изградњом депоа, ризнице, манастир ће имати простор који ће технички бити опремљен за сваки од посебних предмета који су овде вековима. Наш саговорник каже да ће то бити музеолошки уређен систем, јер ризница у манастирском концепту подразумева, не само заштиту културног наслеђа, већ живо благо - у духовном смислу.

„Свака од тих ствари подразумева и део свештеног предања. Ту је чувену застава цара Душана, икона коју је поклонио руски цар, која се у једном писму њему помиње као најважнија у манастиру, не Тројеручица, која је заиста најважнија, а то је већ светогорска дипломатија, мали византизам. То је благо већ у ризници, а благо је и изван ње, не само у цркви, већ и у параклисима, малим црквицама. И у манастирским келијама. Израз ризница није потпун, то је и ризница и архив и библиотека, дипломатички списи, писма, где је цела историја. Ту ће бити и стара штампана књига која је сад на другом месту“.

Говорећи о значајним средствима које је Србија издвојила за овај пројекат први човек Задужбине Хиландара каже да је за обнову Нотр Дама у Паризу издвојено 800 милиона евра, а Хиландара до сада нешто више од 23. Коначан износ биће у границама планираног, 25 милиона.

„Говоримо о три одсто средстава за обнову Нотр Дама. Кад упоредите размеру штете, а потрудио сам се да упоредим, на Нотр Даму је изгорела кровна конструкција и кровови су се обрушили. То се и нама десило. Али нама су се и етаже обрушиле. И да се разумемо, део објеката који се нама обрушио, нису сви из 1163. Делови појединих су из 1000. године“, каже Ранђић и додаје да је игуменарија, један од најстаријих конака који у доњим етажама припада првобитном Хиландару.

Он каже да су морали да обнове и те етаже и да опреме све објекте. Сви зидови су морали да буду учвршћени, али и санирани. Такође, морали су да буду санирани и узроци пожара, померање и нестабилност темеља:

„И све смо то радили за 3 одсто буџета Нотр Дама. Је ли с нама све уреду? Да ли потцењујемо себе? Или наше наслеђе вреди мање? Не, него су људи посвећени и раде са оним са чим могу. Србија је мала и скромна и ми обнову морамо да радимо по принципу да приштедимо, где год можемо“.

Ранђић додаје да су један од највећих ресурса обнове људи. Њихов бесплатан рад за велику српску светињу. Копали су канале, фарбали скеле, сви који су желели да помогну, ангажовани су, иако нису имали професионално искуство. На озбиљним грађевинским и другим пословима, радили су професионалци и за то били плаћени. Многи су у Хиландару дочекали и пензију.

Света Гора је специфичан духовни центар целокупног православног света у који долазе верници и званичници са свих страна. Ранђић сматра да тога можда у довољној мери нисмо свесни, као ни чињенице да је Хиландар наше лице пред тим светом:

„Својевремено га је посетио суверен Уједињеног Краљевства, тада принц Чарлс. А кад је долазио у Београд, тражио је сусрет са нама да би поставио питања, како иде обнова Хиландара, како се држава опходи према томе и да ли он може нешто да помогне. Тај сусрет смо имали у патријаршији, домаћин је био блаженопочивши патријарх Иринеј. Долазили су руски министри, потпредседник, председник Владе Русије. У Хиландару је био и Дмитриј Медведев, у приватној посети. Сви они гледају како се опходите према свом наслеђу и кроз то граде слику о нашој култури, држави, вредностима и како треба да нас третирају“.

Манастир је ових дана замолио поклонике да му се до краја ове године не обраћају са молбом да их прими. Сва места су попуњена до јануара 2027. године. Капацитети су велики, објашњава наш саговорник, али постоји и део места за госте које манастир позива из пословних разлога, стручњаке, инжењере, заштитаре.

„Морамо будемо свесни да тамо данас имамо око 60 монаха и искушеника. На то све дође најмање 60 радника, има и доста волонтера. Занимљиво је то посматрати са различитих становишта, ту пре свега има више генерација. Ту је велика, наша најстарија духовна породица, која постоји од када је Хиландар основан и преноси свој унутрашњи дух са поколења на поколење. Сада се обновила, а имала је и своје лошије тренутке“.

Обновила се толико да део искушеника спава изван манастирског комплекса, што није примерено, али једноставно, тренутно их има више него што манастир може да прими, па и гости могу да сачекају док се сместе они чија је кућа у којој непрестано тече молитва, више од осам векова.

Света царска српска лавра се суочава са новим проблемом, односно цела Света Гора. У последње две године на овом простору забележено је готово хиљаду мањих земљотреса. Било је и неколико озбиљних померања тла, земљотреса јачине између 4 и 5 степени по Рихтеру. На реконструисаним објектима нема штете, али је обимна на димњацима.