Постојао је и резервни план, који је подразумевао повратак са орбите у трајању до десет дана, па је у складу с тим обезбеђена и залиха хране.
О драматичним тренуцима након уласка у орбиту сведочио је генерал Николај Каманин, наводећи да је дошло до краткотрајног губитка комуникације.
„Космонаут није чуо нас, а ми нисмо чули њега. Корољов, који је стајао поред мене, био је веома узнемирен — када је узео микрофон, руке су му дрхтале“, забележио је Каманин. Веза је убрзо потом успостављена.
Током самог лета, Гагарину је додељен чин мајора.
После лета у свемир, Јуриј Гагарин је постао светска звезда и симбол епохе. Славио га је не само цео Совјетски Савез, који је по њему називао улице и фабрике, чак и један град, већ и цео свет.
Овај лет у орбиту 1961. године означио је победу Совјетског Савеза у свемирској трци са САД, усред Хладног рата.
Космичка трка између две велесиле, САД и СССР-а, почела је лансирањем совјетског сателита „Спутњик-1“, 4. октобра 1957 и трајала је све до 1988. године, а постала је важан део културне, технолошке и идеолошке конфротације између Вашингтона и Москве за време Хладног рата. Током тих година Совјетски савез је успео да лансира први вештачки сателит, пошаље прво живо биће у свемир, првог човека у орбиту и првог човека који ће прошетати у отвореном свемиру.