Флота Револуционарне гарде, за разлику од регуларне иранске морнарице, ослања се на мале брзе чамце, мине и ракетно наоружање. Управо те снаге, како се наводи, настављају да контролишу кретање бродова у стратешки важном мореузу.
Више од 60 одсто брзих чамаца гарде остало је неоштећено и „наставља да представља претњу“, изјавио је виши истраживач Вашингтонског института Фарзин Надими. Према његовим речима, ова пловила је теже открити и уништити јер се често крију у подземним склоништима дуж обале.
Након постизања привременог примирја, Иран је упозорио да сва пловила која пролазе кроз мореуз без одобрења Револуционарне гарде „ризикују да буду уништена“. Првог дана након договора мореуз су прешла само четири брода — најмањи број у последњих месец дана. Како пишу медији, Техеран намерава да ограничи саобраћај на око десет бродова дневно, у односу на више од 100 пре почетка рата.
Иран је такође упозорио на могуће присуство противбродских мина и предложио да бродови усклађују руте са Револуционарном гардом, што се тумачи као први индиректни сигнал о могућем минирању акваторије. „Њихова асиметрична стратегија функционише“, изјавио је бивши званичник Пентагона Дејвид де Рош.
Према подацима Централне команде, уништено је више од 155 иранских пловила, укључујући фрегате, минополагаче и један од највећих бродова. Америчка подморница је, између осталог, потопила ратни брод IRIS Dena.
Ипак, како истичу аналитичари, то није довело до губитка контроле Ирана над мореузом. Мали чамци Револуционарне гарде, беспилотна морска средства и ракете омогућавају Техерану да настави притисак на поморски саобраћај.
Према оцени бившег заменика команданта Централне команде САД Роберта Харварда, Иран је изгубио 80–90 одсто „поморске моћи“, али преостале снаге представљају највећи изазов. „Последњих 10 одсто је најтеже“, нагласио је он.