Ако би председник САД Доналд Трамп прихватио иранске услове то би се преципирало као пораз, а ако би Иран прихватио оно што траже САД, а практично Израел, онда би довео себе у ситуацију да буду поражен иако није војно поражени, додаје Павић.
Трамп – заробљеник израелског лобија
„Мислим да су можда сви извукли поуку из нашег искуства 1999. године да ми нисмо били војно поражени, али смо нажалост, због недовољне политичке чврстине прихватили услове који су војну победу претворили у пораз. Али оно што је овде важније, Бењамин Нетанијаху је док су се водили преговори пред мапом Блиског истока објашњавао да операција у Ирану није готова. Далеко од тога. Да нису остварени сви циљеви и да ће то трајати док не буду остварени а за време преговора наставио је да напада Либан. И сад је сваком постало јасније да је, нажалост, Трампова спољна политика што се тиче Блиског истока заробљеник Нетанијахуа и израелског лобија у Америци, којим очигледно управља Нетанијаху.“
САД сада траже отварање Ормуског теснаца који је био отворен пре овог рата, што је пример који показује да су, увлачењем у рат Израела против Ирана, Американци сами допринели томе да Иран преузме контролу над Ормуским мореузом, додаје Павић.
Тако да је сад главно питање зашто би се Иран одрекао контроле Ормуског мореуза, истиче Павић.
„Овај рат уопште није био потребан Америци и сада Трамп не може да сачува образ тако што ће прихватити иранске услове. А у исто време, очигледно је да не може да се одупре том израелском лобију. Да не улазимо сад у то ко је у праву а ко није са становешта космичке правде, ово није добро за самог Трампа. Цене горива и енергената су порасле у Америци и то ће довести до инфлације, а ове године су међуизбори. Нема ниједне политичке користи ни за Трампа, ни за његов МАГА покрет који се поделио око овог. Ја бих рекао да је већина тврде МАГА базе против овог рата што је по мени оголило невероватно јак Нетанијахуов и утицај израелског лобија на Трампову политику према Блиском истоку.“
Израелска ескалација до употребе нуклеарног оружја
Без обзира што су пропали преговори у Исламабаду, Павић не искључује могућност да се неким „бочним каналима комуникације“ настављају некакви „можда не преговори већ размене мишљења“, могуће и преко Руса.
Међутим, за очекивати је да ће Израел врло брзо ескалирати сукоб не би ли натерао Трампа да се поновно укључи у рат, упозорава Павић.
„Ако се то буде десило ући ћемо у врло опасну ситуацију. Не верујем да ће Иран повући први потез јер нема разлога за то. Сада наплаћују пролаз кроз Ормуски мореуз али ако буду нападнути, мислим да ће највише да страдају арапске монархије, где год су америчке војне базе. Али очекујем да ће Израел, вероватно Нетанијаху да повуче први потез ка ескалацији и поновном наставку ратовања. Е сад, надам се да постоје неки разговори, договори у позадини за које ми можда никад нећемо сазнати и ја бих ту, на првом месту типовао на оне на релацији Москва – Вашингтон. Да се види да ли може да се ипак понешто утиче и на једног и на другог актера тако да нико не изгуби образ.“
Није извесно да се то дешава али би било јако добро кад не би биле прекинуте линије комуникације, јер ако би сукоб опет ескалирао онда би стварно могао да оде изван контроле пошто смо све ближи томе да Израел употреби нуклеарно оружје, упозорава Павић.
Поморска блокада – претња „празном пушком“
Трампова претња Ирану поморском блокадом тешко да би могла да се спроведе, а ако би успела врло би погодила Кину али би имала и огромне последице по Американце, чак и ако би само пробали да је спроведу, сматра Павић.
Поморска блокада Јемена довела је до глади у Јемену али није сломила Хуте и „тим пре неће сломити ни Иранце“, додаје Павић.
Ако се то деси и ако Иранци не буду могли да разбију блокаду, урадиће нешто друго и асиметрично ће одговорити. Иран неће себи дозволити да буде задављен јер је исувише велика земља да би могла да буде задављена само поморском блокадом. Али поморска блокада ће утицати на цео свет, не само на Иран, једноставно због величине извоза енергената који иду из Ирана на светско тржиште. Ако до тога дође то би већ била ескалација која би имала глобални утицај и питање како би то утицало, рецимо на предстојећу Трампову посету Пекингу.
Улога Кине у успостављању мира
Узгред речено, може лако да се деси да ће, ако се то већ не ради не само на релацији Бела кућа – Кремљ него можда и на релацији Вашингтон – Пекинг, да се воде неки разговори за које ми можда нећемо знати, поготово због предстојеће Трампове посете Пекингу, додаје Павић.
„Јер ако Трамп буде превише ескалирао ствари и ако то погоди кинеске интересе, то ће јако утицати на ту посету која је већ одлагана, управо због овог рата и питање је да ли ће она уопште моћи да се одржи. А Американцима је потребна Кина из много разлога, много више него што је Кини потребна Америка. Само да наведем ретке земне елементе без којих нема обнове и даљег развоја америчке војске“, закључио је Павић.
Вишечасовни преговори делегација Ирана и Сједињених Америчких Држава у Исламабаду нису довели до мировног споразума који би окончао рат. Иранска и америчка делегација, предвођена потпредседником САД Џеј Ди Венсом, напустиле су Пакистан после преговора који су трајали 21 час.
Погледајте и: