Београдско здање над чијим улазним вратима лавови стражаре, подигнуто је 1899. године за потребе Српске државне класне лутрије, по пројекту инжињера Милоша Савчића и архитекте Милан Капетановића. Почетак изградње обележен је освећењем темеља 15. маја 1898. године
Радови су завршени у пролеће 1899. године. Прво извлачења згодитака у новом здању одиграло се 4. маја 1899. године. Од сваког добитка на лутрији држава је користила одређени проценат за унапређење привреде.
Српска државна класна лутрија за привредне циљеве основана је 1890. године, а названа је класна зато што је свако коло лутријских добитака имало пет класа. Оснивачем државне лутрије се сматра министир народне привреде Коста Таушановић
Радом Класне лутрије руководили су Управни одбор (с председником на челу) и управник. Као први управник државне класне лутрије именован је Ђорђе Велисављевић
Тимпанон окренут Васиној улици украшен рељефним мотивима укључујући централни мотив шкољке и гирланде (цветни венци). Васина улица је у тадашње време представљала живу трговачку улицу, па је тако фасада окренута ка њој урађена раскошније.
У крилу зграде окренутом према улици Кнегиње Љубице било је смештено одељење за израду срећака, благајна и администрација, као и стан за настојника смештен у делу сутерена, који се због нагиба земљишта претварао у приземље
На спрату се налазила лутријска сала, украшена уметничким делима Ристе Вукановића, међу којима је доминирао портрет краља Александра Обреновића. После Мајског преврата, ова слика је замењена портретом краља Петра Карађорђевића
У здање се улази кроз тешка дрвена врата украшена резбареним украсима, укључујући тимпаноне изнад лављих глава и делове од кованог гвожђа у чију су орнаментику уплетени иницијали назива установе
Лепоту овог здања не чини само њена спољашност, већ и унутрашњост. Мермерно степениште са оградом од кованог гвожђа обогаћеном украсним детаљима, раскошни лустери и под са црно-белим "шаховским" дезеном одише елеганцијом и духом прошлих времена
Високи плафони, мермерни стубови и репрезентативно степениште дају здању монументалност примерену једној државној институцији. Надахнуће за изглед зграде, Капетановић је нашао у италијанским и француским ренесансним палатама.
Ограду израђену од кованог гвожђа, обликованог у сложене спиралне мотиве и узорке лишћа, краси завршни детаљ дрвеног рукохвата, обликован као мушка глава са брадом.
Након завршетка рата здање је претрпело промене, како у спољном изгледу тако, и у унутрашњости зграде. Дућани су претворени у канцеларије, на месту излога направљени су прозори, мали сат је уклоњен из лунете над прозором, а кров кубета украшен часовником великог формата, који и данас откуцава
Зграда Класне лутрије, није само архитектонски бисер већ и симбол економског и културног напретка српске престонице јер је лутрија својим приходима финансирала бројне просветне и уметничке пројекте.