У савременој пољопривреди пестициди се користе за уклањање нежељених биљака како би усеви равномерно расли, али нова истраживања указују на сложеније последице такве праксе, посебно по пчеле као кључне опрашиваче.
Шта су показали експерименти
Иако се дуго сматрало да је глифосат релативно безбедан за инсекте јер делује на биолошке процесе присутне у биљкама, а не у животињама, нова истраживања доводе ту претпоставку у питање.
Научници су у експериментима изложили медоносне пчеле дозама глифосата које нису смртоносне, а затим пратили њихове свакодневне активности. Утврђено је да је активност прикупљања хране опала за око 13 одсто већ у року од неколико дана.
Иако се овај пад може чинити ограниченим, на нивоу целе кошнице значи смањење дотока хране и нарушавање сложеног друштвеног система на којем почива живот пчела. Даља анализа показала је да глифосат утиче и на хемију мозга пчела, посебно на једињења која имају кључну улогу у регулацији кретања, мотивације и реакције на награду.
Међу њима су промене у нивоу тирамина и октопамина, што указује на то да овај хербицид може да поремети нервне сигнале повезане са тражењем хране и доношењем одлука.
Питање критеријума за избор хемикалија
Ови налази поново отварају питање критеријума за процену безбедности хемикалија- да ли је довољно да супстанца не изазива директну смрт организма да би се сматрала безбедном.
Код друштвених организама попут пчела, и мале промене у понашању појединаца могу да се пренесу на читаву заједницу, утичући на прикупљање нектара, опрашивање биљака и производњу хране од које зависи и човек.
Значај ових резултата додатно расте у контексту глобалног опадања броја опрашивача, који су кључни за производњу великог дела хране у свету. Пчеле се већ суочавају са бројним изазовима, укључујући губитак станишта, болести и паразите, а нова истраживања указују да им додатни, скривени ризици представљају и широко коришћене хемикалије попут глифосата.
Погледајте и: