Овако Драгољуб Боснић, геополитички и војни аналитичар, дописник Информативне агенције БРИКС из Београда, коментарише изјаву руског шефа дипломатије дату на конференцији за медије, на крају посете Пекингу где се састао и са кинеским председником Си Ђинпингом.
„Ми сада већ имамо ситуацију где нам ЕУ намеће много тога – отприлике неких шездесет, а неки кажу и седамдесет одсто наше спољне политике, усклађено је са политиком ЕУ. А шта то значи у пракси? Значи да је Србија увела санкције пријатељским земљама, односно морала је да уведе санкције пријатељским земљама“, објашњава наш саговорник.
Пример „усклађености“ - санкције земљи која нам никада ништа нажао није учинила
Пример за оно о чему говори, он налази у случају односа званичног Београда са Белорусијом. Под притиском из Брисела, Србија је увела санкције Белорусији, једној од Србији најнаклоњенијих држава, која јој је донирала, између осталог, и авионе МИГ-29, а уз то није признала независност Косова и Метохије.
„Дакле, Белоруси су нам, поред Руса, најближи у Европи, а ми смо им због те ЕУ увели санкције. Наравно, оне се можда и не спроводе у пуној мери, више су формалност, али сама чињеница да смо увели санкције Белорусији, која нам, ако ништа друго, никада ништа нажао није учинила, говори какав би био суверенитете Србије у ЕУ“, истиче Боснић.
ЕУ више није оно што је била
Поврх свега, ни ЕУ више није она ЕУ којој је Србија тежила пре двадесетак година, када је „европски пут“ постао приоритет српске спољне политике. Сада је, због постојања пројекта „Европа у две брзине“ у питање доведено много тога. Ако пројекат постане реалност, међу чланицама више неће постојати чак ни формална једнакост – пет до шест највећих чланица ће доносити одлуке, док ће сви остали те одлуке морати да прихватају, свиђало им се то или не.
То ће довести до тога да чланице Уније неће више имати чак ни формални суверенитет над доношењем одлука, које ће се тицати и спољне, и унутрашње, и безбедносне политике. То значи да је улазак у ЕУ у данашње време једнак нестанку држава са мапе, додаје Боснић.
Србија би, у случају да заиста постане „тампон зона“, према Боснићевом мишљењу, то била само формално, јер циљ Запада и није стварања тампон зона између њега и Русије. Циљ Запада, у овом случају Брисела, јесте геополитичко и свако друго ширење на друге државе света, укључујући и Русију.
Што се тиче Србије, циљ Брисела је да наша земља буде што слабија, што мање суверена и што више усклађена са западном политиком према нашем најстаријем савезнику. Ако тако посматрамо ствари, тешко је замислити Србију као тампон зону, као што је то у прошлости била социјалистичка Југославија, у којој је постојао баланс западног и совјетског утицаја и која је због тога могла да води колико-толико независну политику. У овом случају тог баланса нема, истиче Боснић.
Додатна тежина – изјава дата у Кини
Додатну тежину Лавровљева изјава добија зато што је изречена у Пекингу, након састанка са председником Кине јер Кина је такође једна од држава са којом ћемо, под притиском Брисела, морати да преиспитамо односе.
За сада, притисак из ЕУ на Србију да смањи интензитет односа са Кином није толико велики колики је притисак да то уради са Русијом, али само је питање времена када ће то да се догоди, сматра Боснић.
Подсећамо, Лавров је, поред тога што је навео да да ЕУ покушава да претвори Србију у тампон зону за конфронтацију са Русијом, нагласио да је српски председник Александар Вучић у разговорима са руским председником Путином више пута истицао да европску перспективу види пре свега кроз економске интересе Србије и интеграцију у инфраструктуру ЕУ, али без угрожавања односа са Русијом. Лавров је додао да српски народ, према истраживањима јавног мњења, традиционално има позитиван однос према Русији и Кини.
Шеф руске дипломатије подсетио је да је Вучић више пута поручио да Србија неће ући у ЕУ под антируским условима. Међутим, како је рекао, из Брисела долазе захтеви да Београд призна независност тзв. Косова и да се у потпуности усклади са санкцијама ЕУ против Русије, што је, према његовој оцени, суштина политике којом се Србија гура у улогу тампон зоне.
Лавров је истакао да се, за разлику од ЕУ, Русија залаже за развој инфраструктуре на Балкану која повезује – економски, културно и на друге начине. Додао је да исти циљ има и кинеска иницијатива „Појас и пут“, која је, како је навео, широко прихваћена у региону.
Он је закључио да ће и Русија и Кина поштовати избор српског народа, наглашавајући да управо грађани Србије треба да одлуче о својој будућности, док Вучић, према његовим речима, добро разуме расположење народа.
Погледајте и: