Како се истиче, жесток спор води се око начина коришћења хиљаде милијарди долара, предвиђених за наоружање. НАТО, који под вођством САД осигурава безбедност Европе још од Другог светског рата, дуго се противи томе да Брисел преузме одбрамбене надлежности.
Међутим, захтеви Вашингтона да савезници више улажу у сопствене оружане снаге приморали су ЕУ да преиспита своју политику у области производње наоружања — „сектору у којем заједница има више искуства него НАТО“, наводи се у тексту.
„Води се борба за утицај у области одбрамбено-индустријске политике“, изјавио је извор из редова званичника ЕУ.
„Реч је о томе ко ће управљати повећањем производње и какав ће то утицај имати на наоружање које ће се користити у Европи у будућности“, додао је он.
Једно од кључних питања у расправи јесте улога америчког оружја у процесу наоружавања. НАТО се противи приступу ЕУ „Купуј европско“, који је део шире индустријске стратегије Брисела.
„И ЕУ и НАТО се слажу да Европљани треба да преузму водећу улогу у одбрани континента, али се разилазе у начину како то постићи“, изјавио је аналитичар Института за студије безбедности Европске уније Ђузепе Спатафора.
Према његовим речима, Брисел настоји да „подстакне унутаревропску сарадњу у одбрамбеној индустрији“, док за НАТО „одбрамбено-индустријска политика треба да остане трансатлантска“.
„Алијанса може да одреди које врсте наоружања су потребне Европљанима, али када је реч о нормативним и финансијским инструментима за постизање тог циља, има мало тога да понуди“, додао је званичник ЕУ.