"Веома конструктиван састанак и са замеником директора ММФ-а, Болијем и са директором ММФ-а за Европу, Алфредом Камером. Управо због ситуације у којој се цео свет нашао, која је пак везана уз ову енергетску кризу. Разговарали смо о мерама које, о различитим мерама које су различите земље предузеле како би апсорбовале тај велики шок. Неке земље су целокупно повећање цене сирове нафте пребацили на крајњег купца, значи на грађане, док држава Србија то није урадила", рекао је Мали после састанка за Танјуг.
Мали је истакао да се показало да је Србија била спремна за тај шок и зато преузела трошак смањења акциза.
"С друге стране то је имало много већи позитиван ефекат на целокупну економију, с обзиром на то да су такве мере и таква реакција државе, бар у Србији, утицале на одржавање квалитета животног стандарда, а с друге стране такође и на даљу подршку спречавану инфлације, за разлику од других земаља", навео је Мали.
Каже да је предлог Међународног монетарног фонда, с обзиром на то да се тренутно разматрају сви могући модели како земље света реагују, како и на који начин уколико ова криза потраје, земље треба да реагују са више таргетираним мерама према онима који су најугроженији.
"Дакле према оним категоријама становништва које су најугроженије, дакле најсиромашније и најугроженије евентуалним повећањем цена. И о томе ћемо, наравно, са Међународним монетарним фондом разговарати у недељама које долазе. И оно што је још једна тема била, поготово од стране Бо Лија, јесте наше даље улагање у вештачку интелигенцију. То једноставно се у свету сматра као огромна предност и огромна шанса за даљи убрзани развој, где Србија је већ урадила значајне кораке ка томе", нагласио је Мали.
Како је навео, Србија се рангира на чак 39. место од 181 земље у свету по спремности за вештачку интелигенцију.
Први потпредседник Владе Србије ће се вечерас у Вашингтону обратити и на пријему, у Резиденцији Републике Србије, који ће бити посвећен промоцији Међународне специјализоване изложбе Експо 2027, чији ће Србија бити домаћин.
Пролећно заседање ММФ-а и Групације СБ почело је у понедељак, 13. априла и трајаће до суботе, 18. априла.
На скупу у Вашингтону састају се гувернери централних банака, министри финансија и развоја, представници приватног сектора, цивилног друштва и академске заједнице, како би разговарали о питањима од глобалног значаја.