Суд је усвојио уставну жалбу подносилаца и утврдио да им је повређено изборно право, као и право на учешће у управљању јавним пословима, те су овом одлуком поништене обе пресуде Вишег суда у Зајечару од 8. октобра прошле године.
"Имајући у виду целокупни процесни контекст, природу пасивног бирачког права, стандард пропорционалности и институционалну гаранцију локалне самоуправе, Уставни суд сматра да је оспореним пресудама Вишег суда у Зајечару подносиоцима уставне жалбе повређено изборно право из члана 52. став 1. Устава, као и право на учешће у управљању јавним пословима из члана 53. Устава - и то из разлога што су онемогућени да ступе на јавну функцију, да учествују у раду Скупштине и да утичу на доношење одлука у локалној самоуправи", истиче се у одлуци Уставног суда.
Уставни суд је одлучио да непосредно отклони повреду Устава у складу са чланом 89. став 1. Закона о Уставном суду.
С обзиром на то да је спор пред Вишим судом у Зајечару оба пута био заснован на истој основи и односио се на исто питање - поступак верификације одборничких мандата, те да је поништавање одлука о потврђивању мандата довело до продужене немогућности конституисања Скупштине града Зајечара, Уставни суд сматра да би враћање предмета на поновно одлучивање могло да створи ризик од даљег понављања истоветних процесних ситуација и продубљавања институционалне неизвесности.
У таквим околностима, како је прецизирано, делотворна уставносудска заштита и очување правне сигурности, по ставу Уставног суда, може се обезбедити непосредним отклањањем повреде.
" Уставни суд констатује да је неспорно да су избори за одборнике Скупштине града Зајечара одржани у складу са законом, да је Градска изборна комисија 11. јула прошле године донела решење о додели одборничких мандата и издала уверења о избору одборника Скупштине града Зајечара, поред осталих, и подносиоцима уставне жалбе, који су били кандидати на Изборној листи 'Не дамо Србију - Александар Вучић', након чега је донета одлука о потврђивању њихових мандата, али и мандата свих других одборника којима је донето решење о додели одборничких мандата и којима су издата уверења о избору одборника Скупштине града Зајечара", наведено је у образложењу одлуке.
Уставни суд указује да у поднетим жалбама Вишем суду у Зајечару није доведена у питање законитост изборног поступка, правилност утврђивања изборног резултата, ваљаности решења о додели мандата и издатих уверења, већ је спор пред тим судом био везан само за начин сачињавања и потписивања извештаја Верификационог одбора.
Уставни суд сматра да два члана Верификационог одбора нису испунила своју законом прописану обавезу да провере сагласност података и изнесу о томе свој закључак у самом Извештају, као и да није уставно-правно прихватљиво да због тога што Извештај Верификационог одбора није потписан од стране свих чланова одбора треба да има за правну последицу поништење одлуке Скупштине града о потврђивању мандата свим одборницима.
Поред тога, Уставни суд сматра да заузети став Вишег суда у Зајечару није у разумној сразмери са природом утврђене неправилности.
Даље је наведено да се применом теста пропорционалности на овај случај може констатовати да циљ обезбеђивања процесне уредности јесте легитиман, али да поништење одлуке о потврђивању мандата није било нужан начин за остварење тог циља, с обзиром на то да није утврђена материјална неправилност у изборном поступку, нити је доведена у питање воља бирача.
Виши суд у Зајечару, како је наведено у одлуци Уставног суда, није разматрао могућност отклањања уоченог формалног недостатка блажим средствима којим би се остварио легитиман циљ, док је изречена мера поништења Одлуке о потврђивању мандата свих одборника довела до несразмере задирања у суштину пасивног бирачког права.
Уставни суд наглашава да пропуст који се тицао начина сачињавања и потписивања Извештаја Верификационог одбора није имао утицај на исход избора нити расподелу мандата, па се не може оправдати мера коју је претерано формалистички одредио Виши суд у Зајечару, а која је довела до фактичке суспензије мандата свих изабраних одборника.
"У демократском друштву правна средства се не могу посматрати изоловано од њихове функције и сврхе. Право на жалбу у изборним стварима има за циљ заштиту изборне воље и законитости поступка, а не стварање процесних препрека за конституисање представничког тела у ситуацији када изборни резултати нису спорни", наведено је у образложењу.
Како се прецизира, принцип владавине права из члана 3. Устава подразумева не само поштовање законске процедуре, већ и њено тумачење у складу са уставним вредностима и циљем заштите људских права, а формалистичко тумачење процесних одредаба које доводи до фактичке суспензије мандата свих одборника, упркос неспорности изборних резултата, није у складу са захтевом пропорционалности.
У конкретном случају, како истичеУставни суд, дошло је до несразмере између формалног захтева процесне уредности и суштинског захтева заштите изборне воље грађана, те је такав дисбаланс довео до повреде уставом гарантованог пасивног бирачког права подносилаца уставне жалбе.
Локални избори у Зајечару одржани су 8. јуна прошле године, а на њима је победила коалиција око Српске напредне странке. Конститутивна седница одржана је прво 6. августа, а потом 24. септембра, а опозициони одборници одбили су да учествују у формирању верификационе комисије.
Виши суд у Зајечару потом је, на жалбу одборника из опозиције, поништио одлуке о потврђивању одборничких мандата због тога што нема извештаја верификационе комисије. Одборничка група СНС потом је уложила уставну жалбу Уставном суду.
Погледајте и: