Реч је о Атлантској меридијанској циркуларној струји (АМОЦ), једном од најважнијих делова глобалног климатског система, који је већ најслабији у последњих 1.600 година услед климатских промена.
Научници су још 2021. године уочили знаке приближавања критичној тачки, а познато је да је овај систем и раније у историји Земље доживљавао колапс, пишу медији.
Нова студија, објављена у часопису "Сајенс адвансис", комбиновала је стварна мерења са климатским моделима како би утврдила најпоузданије пројекције.
Резултати указују на успоравање АМОЦ-а од 42 до 58 одсто до 2100. године, што би готово извесно водило ка његовом колапсу.
АМОЦ преноси топле воде из тропских крајева ка Европи и Арктику, где се оне хладе и пониру, стварајући дубинске струје.
Колапс те струје могао би да изазове померање тропског појаса падавина, угрози производњу хране за милионе људи, доведе до екстремно хладних зима и сушних лета у западној Европи, као и додатног пораста нивоа мора за 50 до 100 центиметара дуж Атлантског океана.
Вођа истраживања Валентин Портман из истраживачког центра у Бордоу изјавио је да резултати показују веће слабљење система него што сугерише просек климатских модела, што значи да је АМОЦ ближи критичној тачки.
Климатолог Штефан Рамсторф из Института за истраживање климатских утицаја у Потсдаму оценио је налазе као "веома забрињавајуће", истичући да се песимистичнији модели, који предвиђају снажно слабљење до краја века, показују као реалистичнији.
Он је упозорио да би критична тачка након које колапс постаје неизбежан могла да буде достигнута већ средином овог века, додајући да би такав сценарио требало избећи "по сваку цену", с обзиром на огромне последице.
Успоравање АМОЦ-а повезано је са убрзаним загревањем Арктика, због чега се вода спорије хлади и тоне, док повећане падавине додатно смањују густину површинских вода, стварајући повратну спрегу која додатно успорава систем.
Иако је прецизно предвиђање отежано због сложености и природних варијација система, научници сматрају да је значајно слабљење извесно већ у наредним деценијама.
Додатни проблем представља чињеница да климатски модели не узимају у обзир отапање леденог покривача на Гренланду, што додатно разблажује океанску воду и може да убрза процес, због чега би стварна ситуација могла да буде још неповољнија него што тренутне процене показују.