Упоредо са актуелизацијом приче о спајању Јужне и Северне Митровице на чему већ дуже време инсистира Приштина, из Европске уније стигла је опомена да приштинске власти треба да пораде на формирању Заједнице Српских општина. Та обавеза предвиђена је споразумом из 2013. године али и Охридским споразумом из 2023.године који Београд још није у потпуности прихватио али јесте Приштина.
Порука за Приштину из ЕУ
С обзиром да се зна да је према Бриселским споразумима предвиђено да Северна Митровица буде седиште органа ЗСО, намеће се питање да ли управо та чињеница има везе с актуелизацијом намера о уједињењу северног и јужног дела Косовске Митровице.
Никола Перишић, политиколог из Центра за друштвену анализу, каже да је јасно да Курти жели да укине сва права Србима на простору Косова и Метохије и да не жели да спроведе договорено и формира Заједницу српских општина.
„То је оно што је и остало као неостварено из Бриселског споразума још из 2013. године. Ипак, питање је колико у овом тренутку Курти може самостално да доноси одлуке које се пре свега односе на спајање Северне и Јужне Митровице с обзиром на то да су међународни актери и даље главни на КиМ. И то што ЕУ поново тражи формирање ЗСО треба посматрати као одговор на последњу идеју коју је Курти саопштио, а која се управо односи на спајање две Митровице,“ оцењује Перишић.
Чак и ако неки мисле да граница између Северне и Јужне Митровице некад у будућности треба и да се склони зарад мултиетничности, Перишић је уверен да је тај тренутак још далеко и да би то угрозило позицију српског становништва.
Јасне су намере Куртија
„С друге стране тешко да Курти има искрене намере да ствара заједницу српског и албанског становништва, јер знамо колико је он радио на подели, колико је веома национално опредељен према Албанцима и колико су његове различите одлуке у периоду од када је на власти угрозиле српски народ на простору Косова и Метохије. У том смислу тешко да можемо да говоримо о добрим намерама, већ пре о неким другим намерама које управо иду у корист албанског народа. Због свега тога сада то не би било добро, и чини ми се да ЕУ која је у овом тренутку можда и најзаинтересованији међународни актер, то неће допустити. Али јасно је да Курти у ствари покушава да опипа пулс различитих актера, управо излазећи са оваквим изјавама и да види колико има даље простора да спроводи своју политику која је пре свега усмерена на ограничење српске националне заједнице,“ оцењује Перишић.
Наш саговорник напомиње и да је такође питање и колико Европска унија у овом тренутку има капацитета и могућности да утиче да се све одлуке претходних споразума спроведу у потпуности.
„Ту се опет враћамо на одлуку о формирању ЗСО и чини се да би ту била потребнија синергија различитих глобалних актера да притисну албанску страну да се све те одлуке заиста спроведу. А притом у овом тренутку постоје важни међународни проблеми којима су те силе пре свега окренуте и због тога простор Косова и Метохије и сви споразуми с тим у вези у овом тренутку остају у запећку. Али остаје и нада да неспровођење свих тих одлука неће довести до даљих тензија и ескалације између албанског и српског народа и да ће се у будућности заиста пронаћи то компромисно решење о ком се говори већ годинама,“ примећује Перишић.
Поучени досадашњим дешавањима на терену, поставља се питање и да ли ће Курти можда опет на своју руку урадити шта је наумио и тако и Србе и ЕУ довести пред свршен чин, на шта Перишић има следећи одговор:
Приштини не треба веровати
„Мислим да је он ипак довољно свестан и да зна какве последице може да изазове нека радикална одлука, с обзиром на то да је ЕУ има одређене могућности да ограничи даљу власт Куртија, имајући у виду и читаву институционалну и политичку кризу на КиМ која траје дуже од годину дана. Јасно је да нека друга врста кризе Куртију не би ишала у прилог, ту пре свега мислим на економију и на финансије. Јер као што у оквиру одређених финансијских пакета које ЕУ одваја за простор Западног Балкана, одређена средства добија и Приштина, у том смислу постоје механизми како ЕУ може да утиче и одговори на такву Куртијеву одлуку“, каже Перишић.
Он због тога не очекује да ће се намера о спајању северне и јужне Митровице бити спроведена, али додаје да је свакако важно пратити политичку реторику и изјаве Куртија.
Перишић упозорава да такве изјаве нису добре и да уносе додатни немир у редове српске националне заједнице, поготово имајући у виду кроз какве је политичке и институционалне притиске прошла у блиској прошлости, који су ишли дотле да су у општинама где убедљиву већину чине Срби без икаквог легитимитета владали албански политичари који су били председници тих општина.
А то је, закључује он, био тек почетак притисака који се сада наставља кроз овакве изјаве Курија које он беома често даје и које су усмерене пре свега премаа Србима.
Градоначелник Северне Митровице Милан Радојевић упозорио је на планове Приштине о спајању две општине, поручујући да „грађани желе да живе у Северној Митровици а не у уједињеној Митровици“ и да „међународна заједница мора да стави до знања да тај план Аљбина Куртија није могуће реализовати“. Радојевић се обратио након што је градоначелник Јужне Митровице Фатон Пеци организовао марш албанских гимназијалаца преко Ибра ка Северној Митровици, односно ка насељу Бошњачка махала. Гимназијалци су тада обишли и једну приватну кућу у насељу Брђани у Северној Митровици у којој планирају да отворе „музеј геноцида Срба над Албанцима“.