Шта за српску културу значи превод „Рг веде“, најстаријег живог текста човечанства, директно с оригинала на санскрту? Шта у химнама „Рг веде“, посвећеним природи, космосу, односу човека и божанског, одјекује у данашњем човеку? Како је један древни текст успео да покрене читаву научну револуцију у Европи? О овим и другим питањима разговарамо с Момиром Никићем, који је приредио капитално дело „Рг веда – увид епитома“, у издању новосадског Прометеја.
У Палати науке у Београду постављена је изложба „Нулта хипотеза“, на којој су представљени радови тројице савремених уметника: Ивана Шулетића, Марка Марковића и Немање Николића. Изложба је осмишљена са идејом да покаже које су додирне тачке науке и уметности, а о њеном концепту, као и о свему ономе што Палата науке нуди посетиоцима разговарамо с управником ове институције културе Немањом Ђорђевићем.
Како се постаје експерт за позоришно читање Ива Андрића, како се после „Проклете авлије“ и представе „Ноћ у кафани Титаник“ од две приповетке „Љубави“ и „Циркус“ ствара „живо позориште“ окренуто нашем времену, да ли је управо Андрић једна од снажних повезница са Народним позориштем из Крушевца, на чијем је почетку обележавања 80 година рада управо представа „Љубав у циркусу“ – питамо некадашњег управника крушевачког театра, редитеља представе Небојшу Брадића.
А како се после толико деценија рада истрајава у живим и радосним сликарским бојама, упркос неретко суморним сенкама свакодневице, зашто су жене, коњи, месец, делфини за њега непресушна и велика сликарска тема – питамо уметника Михаила Мишу Кравцева, чија је изложба отворена недавно у новосадској Културној станици Еђшег.