Новинар Андреј Млакар овако коментарише поруку министра одбране Турске Јашара Гулера упућену на конференцији поводом 74. годишњице приступања ове државе НАТО савезу. Министар је рекао да је искључење Турске из одбрамбених иницијатива ЕУ опасније од смањења америчког присуства на континенту.
Турска тражи своје место
Гулер је такође критиковао Европску унију због тога што није вољна да своје одбрамбене иницијативе отвори за Турску. Он је подсетио и да је Турска чланица НАТО, али не и Европске уније, због чега, како је нагласио, два различита сета правила у пракси ограничавају сарадњу са државама чланицама Уније.
Новинар и војни коментатор Андреј Млакар каже да је Турска у праву кад каже да је за европско крило НАТО-а битнија од америчких снага из више разлога.
„Турска је много битнија и важнија за јужно крило комплетног НАТО пакта, зато што покрива комплетни источни део Медитерана, близину Блиског истока, налазишта нафте, гаса, контролу Голанске висоравни и тако даље. Све то утиче на то да Турска постаја веома важна за стабилизацију комплетног Блиског истока. Пре свега, мислим ту на курдско питање које су донекле и решили са турским и ирачким Курдима, али нису решили са сиријским Курдима. При томе, Турска има амбицију да дође на Голанску висораван, коју држе комплетно Израелци. Тако да се јавља нова тензија на Блиском истоку. Турска при томе контролише Црно море, контролише Мраморно море, контролише део Егејског мора и фактички, контролише најзначајнији мореузе, Босфор и Дарданели,“ каже Млакар.
Утицај Анкаре неспоран
Турска игра веома важну улогу, додаје он, с обзиром да Американци неће баш тако лако напустити ту зону, а без контроле тог простора и немања могућности ни капацитете да контролишу такав огромни простор смањује се њихов утицај.
„Значи немају генерално ни бродова, немају ни авиона, ни било чега, а ти не можеш фактички ништа да радиш без Турске и и њених база у том делу света,“ каже Млакар.
Према његовим речима, НАТО је у посебној кризи, не влада велико поверење међу чланицама, посебно у Немачкој која жели да доминира.
„Једноставно НАТО губи свој смисао и треба га заменити а у оквиру тога су и планови Европљана да они направе своју армију да их не би Трамп уцењивао. Сада опет почиње да се развија концепт европске армије и Турска жели ту да присуствује али има неких који не желе Турску. Међутим, без Турске немогуће је контролисати југ Медитерана, осим ако се не направи копча преко Грчке и Кипра и између Кипра и Израела те да се ту у игру убаци Израел уместо Турске. Али ако се то направи, онда ће бити тензија, пошто Европа неће моћи да улази и излази преко Босфора у Црно море без контроле Турске. То ће наравно створити промене у безбедносном окружењу у зони Црног мора, јер се у том делу света не може практично урадити ништа без Турске,“ образлаже Млакар.
Шта то покушава Европа
Он верује да Европа покушава да са Израелом направи неку врсту алијансе и да Израел буде та гаранција и замена и за Америку са једне стране, и за Турке.
„Али, Турска има озбиљну амбициозну, јаку војну индустрију а Ердоган жели да успостави контролу над читавим Блиским истоком, пре свега оном зоном којом су они управљали некада као Османска царевина, и да стабилизује ситуацију. Турска жели да контролише тај комплетан простор. Заправо Турска има ту пројекцију, како би рекли, регионалне силе која не жели да одступи ни једног тренутка и сматра да њој припада место у некој потенцијалној европској армији,“ каже он.
Млакар напомиње и да Европљани нису баш одушевљени Турском због њених одличних односа са Русијом и да из тог разлога желе да је игноришу и заобиђу у својим плановима за европску војску.
Представници Турске су на поменутом скупу поручили да Турска више није држава на периферији НАТО-а, на југоисточном крилу, већ да је средишњи савезник способан да генерише сигурност на целом европском театру као и да је Турска је постала један од ретких НАТО савезника способних да допринесу у више оперативних домена у значајном обиму. Према тумачењу власти у Анкари, фокус на Европу не произлази само из жеље за признањем или утицајем у условима сложених претњи. Сматра се да би ослабљен НАТО или фрагментирана европска одбрамбена архитектура могли оставити Турску стратешки изложенију у периоду растуће регионалне нестабилности.
Иначе, Турска ће преузети команду над НАТО савезничким снагама за брзо реаговање у периоду од 2028. до 2030.године.