Истраживачи су проучавали податке из узорака крви деце, тражећи епигенетичке трагове широм генома. Епигенетика се односи на хемијске промене на ДНК које утичу на то који су гени активни и како функционишу. Конкретно, тим је посматрао епигенетички процес метилације ДНК, хемијски процес који се може детектовати у узорцима крви.
Истраживање су предводили Институт за глобално здравље у Барселони (ИСГлобал), Универзитет у Ексетеру и Универзитет у Бристолу.
Студија је открила да су трагови метилације ДНК на генима повезаним са имунитетом и развојним процесима у просеку били израженији код деце која су била искључиво дојена најмање три месеца, у поређењу са децом која нису дојена.
Међутим, студија није испитивала да ли су деца имала било какве разлике у имунитету или развоју као последицу поседовања ових епигенетичких трагова.
„Наши налази показују да бебе које су искључиво дојене носе епигенетичке промене повезане са тим искуством. Гени на које ови маркери утичу укључени су у развојне и имуне процесе, али на основу наше студије не можемо рећи да ли то директно утиче на те веома сложене процесе“, рекла је доктор Дорета Карамаши са Универзитета у Ексетеру, ауторка студије.
Друга истраживања су независно показала да је дојење повезано са краткорочним и дугорочним корисним ефектима на здравље детета.
„Наши резултати су нови и занимљиви, али их морамо тумачити са дозом опреза. Наша студија је осмишљена као заједнички међународни пројекат, међутим, потребно је да проучимо разноврсније групе како бисмо у потпуности разумели ову биологију“, рекла је доктор Мариона Бустаманте из ИСГлобал-а.
Истраживање је спроведено путем конзорцијума ПАЦЕ (Pregnancy and Childhood Epigenetics), који чини 11 међународних студија у земљама укључујући Шпанију, Холандију, Финску, Француску, Грчку, Литванију, Немачку, Јужну Африку и САД, обухватајући и групу мешовитог етничког порекла.
Погледајте и: