Како се истиче, предлози Париза и Берлина не испуњавају очекивања Кијева, који рачуна да би могао да постане чланица ЕУ већ до 2027. године.
Према немачкој иницијативи, Украјини би могао бити додељен статус „придруженог члана“, који би омогућио њеним представницима да учествују на састанцима министара и лидера ЕУ, али без права гласа. Поред тога, Кијев „не би имао аутоматско право на приступ“ средствима из заједничког буџета Уније.
Француска предлаже сличан модел, називајући га „интегрисаним статусом државе“. У том случају, приступ заједничкој пољопривредној политици и европским фондовима, попут политике кохезије, био би одложен до периода након пуноправног чланства.
Како пишу медији, коначни предлог Европске комисије Украјини вероватно ће бити близак немачко-француским иницијативама, што су потврдила два висока званичника ЕК.
Један украјински званичник изјавио је да Кијев страхује да би свака „ублажена“ верзија чланства могла бити доживљена као недовољна од стране становништва уморног од рата. Ипак, признао је да поједини елементи предлога Француске и Немачке могу бити корисни.
Иницијатива Париза и Берлина уследила је након што су земље ЕУ одбациле предлог Европске комисије о такозваном „обрнутом приступању“, који је подразумевао да Украјина добије пуно чланство уз накнадно постепено испуњавање критеријума.
Кључна разлика између приступа односи се на тренутак када би Украјина званично могла да се сматра чланицом ЕУ и добије право учешћа у доношењу одлука. У немачком документу се истиче да би нови статус имао „симболичку снагу самог назива“ и могао би бити одобрен политичком одлуком лидера ЕУ, чиме би се заобишле „дуготрајне процедуре“. Француска страна наглашава да би, „поред симболичког значаја, овај нови ниво постепене интеграције омогућио да се грађанима земаља кандидата покаже видљив напредак“.