Курти је рекао да је састанак био неуспешан и да је ДСК одбио све понуде Самоопредељења, као и да Приштина иде ка новим изборима.
Навео је да је ДСК понудио заједничку владу, али да то није прихваћено.
"Понудили смо да ДСК, у ковлади са Покретом самоопредељење и другим партнерима, има место заменика премијера, министарство спољних послова и дијаспоре, као и још три министарства", рекао је Курти, преносе медији у Приштини.
Додао је да је предложио да Абдиџику преузме функцију заменика премијера привремених институција.
Курти је рекао да Приштина иде ка новим изборима, који су, према његовим речима, потпуно непотребни и троше време државе и буџет и оценио да ће се на избоирма поновити резултати са претходног гласања.
"И даље веруем да избори нису неопходни и да смо требали још више да се потрудимо, посебно наша понуда за ковладу није требало да буде одбијена. Када је наша понуда за ковладу одбијена, да ДСК има заменика премијера и четири министра, онда смо дали другу понуду, а то је да се промене места председника скупштине и заменика председника, тако да или заменик председника ДСК или неко други преузме место председника, а садашњи председник скупштине и вршилац дужности председника постану заменици председника тамо где је сада место ДСК", навео је Курти.
Абдиџику је након састанка са Куртијем рекао је да су се сложили да се више неће састајати.
"Договорили смо се да се више не састајемо", додао је Абдиџику и додао да се Приштина мора припремити за сценарио нових ванредних избора.
Према његовим речима, Курти је инсистирао да место председника припадне Самоопредељењу.
Абдиџику је поновио да три функције не могу припадати једној странци.
"Нисмо чули ниједан други предлог, осим да председник буде из редова Самоопредељења. Нисмо имали ниједно друго име. ДСК сматра да је ово питање затворено од овог тренутка", рекао је Абдиџику.
Курти је такође рекао да је послао поруку лидеру Демократске партије Косова Бедрију Хамзи и да остаје да се види да ли ће бити могућности за сарадњу.
Рок који је уставни суд у Приштини одредио за избор председника привремених институција истиче 28. априла, а ако председник не буде изабран до тада у року од 45 дана морају бити одржани ванредни парламентарни избори.
Самоопредељење нема довољно гласова да самостално изабере председника, пошто овај процес захтева да најмање 80 посланика буде присутно у сали и две трећине гласова у прва два круга гласања, док је у трећем кругу потребан 61 глас.
Погледајте и: