Скупштински Одбор за спољне послове парламента у Приштини није потврдио Споразум о чланству тзв. Косова у Одбору за мир који је основао Доналд Трамп, коме је приступницу половином јануара ове године потписала Вјоса Османи, сада већ бивша председница привремених институција самоуправе у Приштини.
Обрачун Курти - Османи иде нама у корист
Овај потез коментарише се на унутрашњој политичкој сцени Приштине као последица сукоба на релацији Османи - Курти, који је досегао зенит кад Курти није подржао реизбор Османијеве на функцију председника тзв. Косова. С обзиром да је Османијева блиска са америчком администрацијом овај потез се тумачи и као Куртијево гурање прста у око Америци.
Др Александар Лукић из Института за политичке студије, иако се слаже да ово делује као унутарполитичка интрига, сматра да се иза тога крије нешто више.
„Ради се о томе да је Куртијева власт, условно речено власт, више наклоњена Бриселу, Лондону и Берлину него Америци, односно тренутној администрацији у Вашингтону. То се видело и по томе што је Курти пре избора изразито и експлицитно подржао Трамповог противкандидата Камалу Харису. Дакле, Куртијева власт генерално нема подршку Трампове администрацији и то се видело и по разним другим изјавама, рецимо Ричарда Гренела. После избора Трампа Курти је покушао ту нешто да поправи ствар, на неке начин додворавајући се Трампу и између осталог прихватио је то да Приштина буде у одбору о коме је реч. Е сад, изгледа да се ту нешто догодило у том смислу да Курти нема, тако се барем мени чини, неку подршку у овим глобалистичким центрима моћи да се приклони том одбору. И да је због тога он сада морао да одустане а тиме се и ствара нека врста унутрашњих размирица у приштинском режиму, у приштинским привременим институцијама, који се односе пре свега на Куртија и Османијеву и њен реизбор за председника косовских привремених власти,“ наводи Лукић
Биће последица по Куртија
Лукић каже да је то нешто што одговара нама, јер ми заправо питања Косова и Метохије треба да решавамо са Американцима, односно преговорима са Американцима и да повратимо своју државност на Косову и Метохији.
„Тако да свака врста сукоба који се деси на тој релацији између Приштине и Вашингтона нама одговара. А ово заиста јесте нека врста сукоба, а рекао бих да није само између Приштине и Вашингтона него да су у то уплетени и глобалисти у Европској унији. Последице по Куртија ће бити, вероватно. Трампова администрација ће донети одређене одлуке које се тичу тога да се умањи Куртијев утицај, односно, да се он склони са власти. Они су то и раније радили у првом Трамповом мандату. Тако да мислим да ће ово имати такав утицај. Али видећемо да ли ће успети односно да ли ће Курти, после тих неких нових избора који ће бити одржани остати без власти. Свакако би то било добро за нас, пре свега, јер по правилу гледам то што се дешава на КиМ у контексту српске државности и опстанка српског народ на Косову и Метохији. А никако није добро да Курти остане на власти, као експонент глобалиста из Брисела и осталих центара моћи,“ сматра Лукић.
Наш саговорник каже да ова теза има темељ јер је јасно да је Трамп идеолошки противник ЕУ и јер Трамп руши њихове матрице и агенду практично по свим питањима.
„И зато они Трампа минирају где год могу. То се видело и сада приликом рата са Ираном. Видело се да Трамп нема подршку Европске уније у том рату,“ наводи он.
Политиколог Огњен Гогић с друге стране каже да је одбијања одбора за спољне послове да ратификује партнерство са Одбором за мир мање важно јер је међународни документ већ потписан.
Брисел умешао прсте
„Много је битније од свега што је Османијева потписала да ће КБС да се нађе у појасу Газе и на другим бојиштима јер партнерство у овом Одбору који је основао Трамп подразумева и ову врсту војне сарадње. Има смисла да Курти ово користи у неким изборима за које мисли да ће бити ускоро јер скупштина Приштине има форе до 28. априла да изабере председника или да иде на ове изборе. С обзиром да ће Османијева бити носилац листе на тим изборима против Куртија јасно је да ово има и унутарполитички елемент,“ каже Гогић.
Иначе, Вјоса Османи је потписала учешће тзв. Косова у Одбору за мир америчког председника Доналда Трампа, на церемонији одржаној у Давосу, у Швајцарској половином јануара ове године. То чланство до данас је потписало укупно 19 држава.
Циљ је да ово ново међународно тело које је иницирао Трамп успостави надзор над спровођењем мировних планова у зонама сукоба, с почетним фокусом на Појас Газе.
Према предложеном статуту, Одбор за мир има за циљ да „обезбеди одрживи мир у подручјима погођеним или угроженим сукобима“, не само у Гази, уз позив на успостављање „флексибилнијег и ефикаснијег међународног тела за изградњу мира“.
Како би обезбедила стално место у Одбору за мир, свака држава је током прве године морала да уплати више од једне милијарде долара за финансирање рада овог тела, иако постоји могућност чланства без плаћања за мандат од три године.