Кнутов наводи да Францускa, као једина нуклеарна држава Европске уније, покушава да се позиционира као водећа војна сила у Европи и да на основу свог нуклеарног статуса наступа као равноправан партнер у дијалогу са Русијом.
„Француска дефитивно има потпуну нуклеарну тријаду, иако у прилично огрниченом облику, како по броју бојевих глава, тако и по питању носача нуклеарног оружја. Упркос томе, Француска настоји да се представи као земља која може, у сваком случају, равноправно да разговара са Русијом“, каже Кнутов.
Француска има око 280 бојевих глава, док Емануел Макрон разматра идеју проширења француског „нуклеарног кишобрана“ на остатак Европе због неизвесности око америчких безбедносних гаранција.
„Париз је обећао неким европским земљама ‘нуклеарни кишобран’. Ово питање разматра Финска, а Пољска је такође изразила жељу да размести француске нуклеарне бојеве главе на својој територији. Чини се да су ти преговори протекли мање-више успешно и у вези с тим се припремају војне вежбе које треба да обуче пољску војску за деловање у условима употребе тактичког нуклеарног оружја“, наводи Кнутов.
Макрон је, на конференцији за новинаре у Гдањску, изјавио да Француска и Пољска разматрају заједничке војне вежбе, укључујући елементе нуклеарног обуздавања.
Према његовим речима, стране разматрају „размену информација и заједничке вежбе“ у оквиру француске иницијативе за укључивање савезника у систем нуклеарног обуздавања, а такође и могуће, распоређивање средстава.
„Све је то повезано са могућим размештањем француског нуклеарног оружја на територији Пољске. Ако би до тога дошло тј. у случају рата, Русија би извела ударе на француске ракетне базе или на француска складишта нуклеарног оружја“, сматра Кнутов.
Одговарајући на питање где је граница између „политике одвраћања и провокације“ у односима са Русијом, Кнутов каже да би се размештање француског нуклеарног оружја у Пољској пре могло тумачити као провокативан потез, јер би, како тврди, представљало кршење Споразума о неширењу нуклеарног оружја.
Он додаје да, иако међународни правни оквири формално постоје, они се у пракси често не поштују у потпуности, што додатно доводи у питање њихову стварну снагу и примену.
Какав може бити одговор Русије
Кнутов сматра да би могући одговор Русије на такве потезе био јачање сопственог војног присуства у региону. По његовом мишљењу, једна од кључних мера била би размештање тактичког нуклеарног оружја у Калињинградској области.
Такође подсећа и да су у Белорусији распоређени системи попут „искандера“, као и руско тактичко нуклеарно оружје које је део ширег одговора на безбедносне претње.
„Штавише, ових дана је Украјина почела отворено да прети Белорусији и сада гомила трупе на белоруској граници. То, заправо, представља претњу и за Савезну државу, с обзиром на то да Русија и Белорусија чине јединствену савезну државу, а Русија се обавезала да ће заштити Белорусију“, каже Кнутов.
Ризик од случајне ескалације током нуклеарних вежби сведен је на минимум, оцењује експерт, уз образложење да се током таквих маневара готово никад не користи права бојева муниција.
„Користе се габаритне макете, које у случају некаквих ситуација, неће довести до нуклеарне експлозије. Али, у сваком случају, сама чињеница да ће се пољска војска обучавати за вођење борбених операција у нуклеарном сукобу већ сугерише да Француска и Пољска не искључује могућност трећег светског рата са употребом нуклеарног оружја“, истакао је Кнутов.
Говорећи о улози ратоборне и русофобне Пољске, Кнутов подсећа да та земља већ дуже време захтева да западно нуклеарно оружје буде распоређено на њеној територији. Раније је настојала да добије америчко атомско оружје и тако постане део програма „Нуклеар шеринг“, аранжмана у оквиру НАТО-а у коме САД држе нуклеарно оружје у савезничким земљама у Европи, али задржавају пуну контролу над његовом употребом.
„Пољска лоше сагледава и (про)оцењује догађаје у свету. По свему судећи, пољско руководство није у стању да анализира ситуацију. Арапске земље Персијског залива су својевремено разместиле америчке базе на својој територији, надајући се да ће их те базе заштити од иранских ракета. Испоставило се супротно“, наводи Кнутов.
Другим речима, искуство потврђује да земље које прихватају такве базе постају потенцијалне мете, упозорио је експерт.
„Стога би Пољска требало да се замисли и сагледа искуство борбених дејстава између Ирана и с друге стране, САД и Израела, као и ударе које Иран наноси на монархије Персијског залива, и да из свега тога извуче прави закључак, а исправан закључак је да је најбоље имати неутралан статус“, каже Кнутов.
Какву обуку ће проћи Пољаци
Шарл де Гол је, као председник Француске, шездесетих година заступао идеју стратешке независности земље, јер није желео да стави своје нуклеарно оружје под туђу контролу. Сматрао је да су Сједињене Државе ближи савезник Француске од Совјетског Савеза, али је истовремено упозоравао да се интереси великих сила не поклапају увек и да би се у будућности могли и разићи.
Из те политике настао је концепт француског сувереног нуклеарног одвраћања.
На питање да ли је данас Француска спремна да дели елементе своје нуклеарне стратегије и шта учешће у нуклеарним вежбама обично подразумева за државе које немају нуклеарно оружје Кнутов каже да те земље углавном уче како да делују у условима нуклеарног удара, како да преживе последице експлозије, да се крећу кроз контаминиране зоне и да воде операције у условима нуклеарног рата.
У неким сценаријима, то укључује и координацију са нуклеарним савезником у случају употребе тактичког нуклеарног оружја.
„А, опет, уче и како да дејствују у условима где, рецимо, Француска има нуклеарно оружје на територији Пољске и употребљава га, на пример, против руске Калињинградске области. Спровођење офанзивне операције са тактичким нуклеарним оружјем је такође ново поглавље у тактичкој обуци, а рекао бих чак и у стратешкој обуци пољске војске“, закључио је Кнутов.
Иначе, Француска и Пољска такође намеравају да развијају сарадњу у области противваздухопловне одбране, високопрецизног оружја дугог домета и свемира.