Овако др Александар Митић са Института за међународну политику и привреду гледа на српску улогу у настајућем мултиполарном свету. Он је своја запажања изнео на промоцији књиге „Србија у доба глобалних промена“ чији је коприређивач и један од аутора, а коју је објавио „Београдски форум за свет равноправних“.
Митић као један од раних сигнала мултиполаризације, која је сада већ у пуном замаху, узима 1999. годину када је као дописник агенције Франс-Прес асистирао француском професору и интелектуалцу Риџису Дебреу током његовог једнонедељног боравка на Косову и Метохији. Дебреов закључак, објављен на насловној страни париског Ле Монда, да је „француска политика погрешна“, није довела само до медијског линча против њега, већ и до једне од најдуговечнијих дебата у француском интелектуалном миљеу, чија је суштинска последица било довођење у сумњу наратива о „крају историје“ и победи униполарног, западног, либералног поретка.
На сличан начин је НАТО агресија 1999., парадоксално, отворила пут процесу мултиполаризације чији смо сведоци. Водећи амерички спољнополитички журнал „Форин полиси“ крајем прошле године прогласио је реч „мултиполаризација“ за кључну нову реч коју су Америкнаци научили у протеклој години, рекао је Митић.
Данас свет пуним плућима живи процес мултиполаризације, а у овом времену транзиције све државе, велике, средње, мале, покушавају да легитимишу своје интересе путем стратешких наратива, каже Митић. Он додаје да су у складу са тим нама преко потребни велика стратегија Србије и Срба, као и дефинисање пратећег стратешког наратива.
Доста је било догме о безалтернативности пута ка ЕУ, доста је било трулих компромиса око Косова и Метохије, доста је било кметовања у неолибералном систему који постепено круни све оне ресурсе који су нам давали компаративну предност, доста је било унутрашњоправног насиља и спољног октроисања вредности зарад приближавања онима који доказано немају ни трунке уважавања према српским националним интересима.
Промоција књиге „Србија у доба глобалних промена“
© Фото : Прес центар УНС / Промоција књиге „Србија у доба глобалних промена“
Инсистирањем на досадшњем стратешком путу ка Западу, додаје Митић, угрожава се војна неутралност Србије и Републике Српске, руководства се увлаче у неповољне формате и потезе, а све у контексту опсежног хибридног рата са двојаким циљем – поларизацијом друштва и девалвацијом борбе за српски национални интерес и идентитет кроз већ испробани наратив о ретроградности Срба. Клатно историје помера се у српском правцу и то треба искористити, закључује Митић.
Историјска неминовност
Председник Београдског форума за свет равноправних и бивши шеф дипломатије СР Југославије Живадин Јовановић рекао је да је ова публикација само почетак једне велике теме савременог света која ће још дуго трајати.
Заједнички став аутора је и да је ово ера одлазећег хегемонизма и униполарности, доминације и ексклузивности, односно одласка услова за коришћење привилегија стечених у досадашњем развоју глобалних односа. Мултиполарност није у зачетку – то је већ одмакли процес, али то не значи да су његови циљеви остварени, нити да било ко треба да буде пасивни посматрач који ишчекује да му неко други донесе боље сутра. Напротив, природно је очекивати активну улогу и наше земље у том процесу, рекао је Јовановић.
Сви данашњи процеси, па и јачање мултиполаризма, историјске су неминовности и резултат свега негативног што се акумулирало током периода биполарности, а нарочито након пада Берлинског зида и периода униполарне доминације у глобалним односима, закључио је он.
Векови доминације напокон готови
Професор Факултета политичких наука и директор Центра за студије Азије и далеког истока Драгана Митровић рекла је да су на делу велике турбуленције због промене поретка који траје дуже од 400 година.
Једини изузетак у овом вековном трајању једне хегемоније представља период постојања Совјетског Савеза – државе која је била изазивач постојећег поретка и која је, као друга суперсила, успоставила одређену равнотежу снага – али само привремено. Пре и после тога, па и данас, светом доминира такозвани политички Запад – економски и у сваком другом смислу најразвијеније и најбогатије државе, које су током векова различитим методама и успостављеним глобалним системом преливале богатства читавог света у своје економије, рекла је Митровићева.
Земље попут Кине, Русије, Бразила, Индије, Уједињених Арапских Емирата и других, окупљене у форматима као што су БРИКС или ШОС, све више јачају свој утицај и политички Запад сада први пут има озбиљне конкуренте са којима се тешко носи. Професор Драгана Митровић додала је и то да ниједан хегемон или доминантна сила неће мирно пристати на губитак привилегованог положаја који је у међувремену институционализован и систематизован кроз међународне финансијске и друге институције.
Биће увек земаља које ће радо препуштати вођење своје државе некаквим вишим ауторитетима, али биће и земаља као што је Србија чији народ никако неће волети или допуштати тако нешто. Срби нису фанатици, верски или било какви други, али наш народ јако добро препознаје црвене границе. Не желимо ратове у којима ћемо гинути да докажемо своје јунаштво, али сматрам да, уколико се учине одређене ствари, ми морамо рећи да јесмо спремни да ратујемо и дамо своје животе у заштиту нечега што нам је битно, укључујући и територијални интегритет и суверенитет наше земље.
Када је реч о Србији, кључно питање је како се позиционирати у овим процесима. Нико не може са сигурношћу предвидети када ће се ове промене завршити и како ће изгледати нови глобални поредак, међутим, јасно је да ће тај поредак подразумевати нову архитектуру безбедности, као и нове облике економске сарадње, закључује професорка Митровић.
Срби не спавају
Научни саветник Института за политичке студије Миломир Степић истакао је да се Србији често пребацује да није препознала трнеутак пада Берлинског зида и да се није адекватно према томе поставила. Он сматра да то ни тада није било тачно, али да ни данас није, јер српски стручњаци врло добро знају шта значи јачање мултиполарности.
Берлински зид није „пао сам од себе“, већ је срушен – и ту постоји суштинска, па и симболичка разлика. Тада су постојале расправе као и писања наших истакнутих интелектуалаца, професора, академика... Њима је било сасвим јасно шта се дешава и шта ће уследити, као и шта ће погодити Србе. Дакле, није питање да ли смо знали – знали смо. Питање је да ли смо се политички и геополитички добро поставили. Исто тако нам је и данас јасно шта се догађа и када је цео овај процес почео, рекао је Степић.
Глобалне промене нам, у извесном смислу, иду на руку, сматра он. Најтежи период за Србију биле су деведесете, али тај тренутак се неће поновити и у новим околностима можемо тражити своју шансу. У том смислу, неопходно је дефинисати геополитички курс Србије и имати дугорочну националну стратегију, закључује Степић.
Америка је вечито гладна
Социолог др Зоран Аврамовић сматра да је главни проблем света у којем живимо – Америка. Од Хирошиме па до Венецуеле и Ирана, Америка себе види као државу која треба да управља светом, и то је, каже он, основна карактеристика нашег времена.
Ако се запитамо како је Америка успела да себи припише ту улогу, одговор није само у савремености, већ у ономе што бисмо могли назвати америчким човеком и америчком антропологијом. Две основне одлике америчког човека, према француском мислиоцу Токвилу, јесу страст за богаћењем и страст за освајањем. Из те антропологије произилази и њихово политичко понашање, сматра Аврамовић.
Када такву Америку поставимо у контекст данашњег времена, постоје три важна процеса, сматра он. Први је стварање противтеже – јачање Кине и Русије. Други процес је замена идеологије силом – данас идеологије имају мањи значај него раније, док је пресудна способност наметања сопствене политике. Трећи процес, сматра Аврамовић, је оспоравање једне старе тезе – да тамо где има демократије нема ратова. Данашња реалност показује супротно, а први демант је био на нашем простору. Ту се онда јавља питање где је Србија у свему томе.
Сматрам да је кључна идеја за српску политику комбинација прагматизма и принципијелности. Када је реч о прагматизму, важно је: одржавати разумну дистанцу према Европској унији, уочавати разлике унутар саме ЕУ и користити те разлике, неговати односе са Русијом и Кином, јачати економску политику и сарадњу. Када је реч о принципијелности, ту су три основне тачке: одбрана Косова и Метохије, борба за права Срба ван Србије, ослањање на међународно право, закључује Аврамовић.
Промоција књиге „Србија у доба глобалних промена“
© Фото : Прес центар УНС / Промоција књиге „Србија у доба глобалних промена“
Ставити на кантар па измерити
Бивши амбасадор Србије у Будимпешти Раде Дробац каже да је џабе имати правилна геополитичка сазнања и поимање светских промена ако из њих не произилази државна акција да се тим променама пролагоди.
Када говоримо о глобалним променама, може се рећи да се у суштини ради о кризи неоколонијалног система на којем је светски поредак почивао вековима. Тај систем, иако формално напуштен, и даље се заснива на тиранији према слабијима и мањима, као и на њиховој пљачци, а тога ни ми као земља нисмо поштеђени.
Међутим, односи снага се мењају. Земље не пристају више да буду жртве таковг непоштеног и неправедног система који никога и ништа не поштује, већ само намеће своје.
Ја не мислим да Србија треба да се прикључи било ком блоку безусловно, али мислим да треба много више да сарађује са земљама које се залажу за праведнији поредак, а мање са онима које нас вековима тиранишу.
Морамо коначно направити заокрет и рећи гласно шта нам јесте, а шта није у интересу, закључује Дробац.
Погледајте и: