У Библиотеци града Београда отворена изложба "Јасеновац - Трајна опомена" /фото/

На свечаности пред бројним званицама у галерији "Атријум", в.д. директора Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина је подсетио да је 22. априла 1945. године извршен покушај пробоја преосталих 600 логораша из система логора Јасеновац, од којих је око 100 преживело.

Арбутина је рекао да су логораши "у себи скупили довољно храбрости за последњи јуриш ка слободи, баштинећи слободарске традиције српског народа".

Нагласивши да 22. април 1945. "обележава крај пакла на земљи", Арбутина је додао да је Јасеновац био једини логор који се сам ослободио, односно то су учинили сами логораши у последњим данима Другог светског рата.

Арбутина је подсетио на херојски чин логораша Милета Ристића који је голорук и неухрањен, кренуо да јуриша са са својим страдалницима и успео да усташком чувару отме пушкомитраљез како би осталим логорашима направи одступницу.

Подсетивши да је у НДХ спровођена геноцидна политика над српским народом, Арбутина је упозорио на општи ревизионизам који се дешава у окружењу и широм Европе, јер "живимо у доба када се џелати и злочинци поглашавају за хероје, кад се њихова имена славе".

"Када се кличу повици НДХ, попут 'За дом спремни', кад постоје многа знамења широм Хрватске, региона и Европе које буде успомене на четири трагичне године, наша дужност је да се томе супроставимо на научни начин", нагласио је Арбутина.

В.д. директора Библиотеке града Београда Ненад Миленовић истакао је одговорност и обавезу да овакве изложбе практикујемо у много већој мери, као и да нас, појединца и друштва, овиси колико ће опомена Јасеновца бити трајна.

Упозоривши на ревизионизам, релативизацију чињеница и оживљавање идеологије усташтва која је довела до Јасеновца, Миленовић је рекао да је то био "један најстрашнијих логора смрти, балкански Аушвиц".

Према његовим речима, у систему логора Јасеновац у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата страдали су Срби, Јевреји, Роми и сви који нису били подобни, а суштина изложбе је да се то не заборави.

Миленовић је подсетио да је данас годишњица покушаја пробоја око 600 логораша из Јасеновца до којих је око 100 је успело да се спаси из логора.

"Шта су понели са собом, како су живели са тиме? Само они знају, а на нама је да се ставимо у њихову улогу и да помослимо бар на тренутак како би се осећали да смо искусили оно што су они искусили", рекао је Миленовић.

Коаутор изложбе Никола Милошевски је нагласио да је изложба резултат три деценије рада његових колега из музеја на прикупљању грађе и сведочанстава о почињеном геноциду у НДХ.

Подсетивши да је циљ музеја да научна сазнања прикажу јавности, Милошевски је додао да је изложба један од начина неговања истините и достојанствене културе сећања.

Милошевски је рекао да је Јасеновац био логориским систем изузетне величине, настао на темељима геноцидне политике НДХ.

"Геноцид је веома брижљиво планиран. У првим недељама НДХ успостављена је легислатива, да се законски омогући да се са Србима, Јеврејима и Ромима обрачунају на најсвирепији начин припадници војних и политичких формација НДХ", рекао је Милошевски.

Изложба "Јасеновац - Трајна опомена" траје до 12. маја и представља два важна сегмента историје система концентрационих и логора смрти Јасеновац, а аутори су кустоси у Музеју жртава геноцида Александра Мишић и Никола Милошевски, док је аутор поставке програмски директор музеја Никола Радосављевић.

Први сегмент "Пробој у слободу" подробније упознаје посетиоце са последњим данима постојања "пакла на земљи" у Јасеновцу, а други "Хипократ у жицама" пажњу посвећује Усташкој болници у Јасеновцу од 1942. до 1945. године.

Бројна музејска, архивска и аудио-визуелна грађа музеја, у "пробоју у слободу" сведочи о животу, смрти, борби и страдању логораша у Јасеновцу.

Аутентични предмети, видео снимци, фотографије, документа, макете, уметничка дела, заоставштина учесника пробоја само су неки од експоната који су изложени у "Атријуму" библиотеке.

Усташка болница у Јасеновцу представљала је ограђен скуп кућа, радионица, штала и других помоћних објеката који су припадали српским породицама Тривунчић и Клинцом.

На изложби је представљен историјат деловања болнице, биографије особља које је, као логорски заточеници, служило у болници, сведочанста преживелих која су настала непосредно по ослобођењу 1945. године, као и бројне фотографије и документа.

Реализацију изложбе подржали су Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида.

Погледајте и: