Аутор споменика је академик Руске академије уметности, вајар Ајдин Зејналов, а реч је о бисти која ће ући састав његовог уметничког опуса под називом "Балкански циклус", који представља својеврсну серију дела посвећених истакнутим руским историјским личностима које су се прославиле на Балкану.
У поменути циклус улази и споменик академику Никити Толстоју који се налази у Вршцу, два споменика Светом кнезу Александру Невском у Никшићу и Андријевици у Црној Гори, и споменик совјетском и руском дипломати Виталију Ивановичу Чуркину који је подигнут у Источном Сарајеву у Босни и Херцеговини.
Како је планирано, свечано откривање споменика пуковнику требало би да буде одржано у септембру ове године у Србији поводом обележавања 150 годишњице почетка Српско-турског рата. Место у ком ће се налазити биста Николају Рајевском још се разматра.
Основа за ауторски приказ пуковника Николаја Рајевског била је илустрација из некролога објављеног у часопису "Пчела", септембра 1876.
Вајар истиче како додавањем још једне бисте чини "Балкански циклус" богатијим и вреднијим, а љубав према Балкану огледа се у преплитању култура и историје рата и мира као и повезаности са Русијом.
"Постоји неколико места на овом свету која привлаче уметнике. Италија, са својим римским наслеђем; антички свет Грчке; Египат", рекао је академик Ајдин Зејналов.
Историја балканског региона, нагласио је, богата је невероватним преплитањем култура, историја рата и мира, историја личности.
На свечаној презентацији у Москви присуствовали су бројни високи званичници, међу којима и портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова, амбасадор Србије у Русији Момчило Бабић и заменик директора Росотрудничества Павел Шевцов.
Захарова: Руси и Срби проналазе спас једни у другима
Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова истакла је да дела као што је биста пуковнику Николају Рајевском није нешто што се ради због остваривања финансијских интереса или каријере, већ је у питању посебна мисија очувања карика историјског ланца који држе једну државу на окупу.
Она је подвукла како се историјске везе граде чврстином не само билатералних односа већ и очувањем културног идентитета оба народа.
"Надам се да никада неће бити заборављена ни она најстрашнија страница у српској историји, када је само постојање Србије као нације било на ивици. Да није било помоћи Русије, вероватно данас не би било такве нације, таквог народа, такве културе. Баш као и за Русију, то је било питање сопственог идентитета, прискакања у помоћ када је било потребно, ризиковање свог живота зарад блиског народа. Ми проналазимо спас једни у другима, не само физички већ и духовно", подсетила је Захарова.
Бабић: Био бих срећнији да је Србија направила споменик
Амбасадор Србије у Русији Момчило Бабић истакао је да је подизање бисте пуковнику Николају Рајевском у Србији јединствено обнављања културе историјског сећања, те да овакви догађаји пријатељство и сарадњу српског и руског народа подижу на виши ниво.
"Био бих много срећнији да је Република Србија направила овај споменик, али добро је што и Русија то урадила. Познато је да нисмо подигли споменике многим нашим људима, а требали бисмо. Надам се да нећемо подлећи никаквом ревизионизму који би нас вратио у мрачну прошлост", закључио је Бабић.
Росотрудничество, као једна од кључних организација која успешно спроводи културну, образовну и хуманитарну политику Русије у иностранству, придаје огроман значај иницијативи подизања споменика руском пуковнику Николају Рајевском у Србији.