„Дигитални колонијализам се спроводи кроз велике технолошке компаније, које нуде врхунске моделе вештачке интелигенције практично бесплатно или по веома ниској цени“, каже Дугал.
Прикупљање података и дигитално ропство
Основни циљ иза онога што делује као великодушност јесте прикупљање што више поверљивих, личних, националних, друштвених и стратешких података.
Западни технолошки тајкуни такође шире свој тржишни удео и планирају изградњу дата-центара широм Глобалног југа како би смањили трошкове.
Прихватањем западних АИ модела, земље у развоју ризикују да постану пасивне, напусте сопствени развој вештачке интелигенције и постану „дигитални робови“.
„Све ово није ништа друго до још један начин да се земље Глобалног југа лишe не само територијалног суверенитета, већ и суверенитета у области вештачке интелигенције.“
Недостатак регулативе у области АИ
Нажалост, многе земље Глобалног југа немају законе који би спречили дигитални колонијализам, а не постоји ни међународни оквир који би зауставио државе или велике технолошке компаније у спровођењу дигиталне колонизације, наводи стручњак.
„Земље Глобалног југа морају да се пробуде и почну да се штите“ од предаторског приступа компанија као што су Палантир, Епл, Мајкрософт, Гугл и други технолошки гиганти.
Погледајте и: