Мојсиловић је истакао Војска Србије ове године свој празник - 23. април, у знак сећања на дан када је 1815. године подигнут Други српски устанак, обележава боље опремљена и обучена за извођење офанзивних и дефанзивних дејстава, са ефикаснијом организацијом, новим способностима, новим јединицама, новим савременим борбеним системима и новим убојним средствима.
„Врло брзо ћемо по способностима и доктринарном приступу ратовању прерасти оквире нашег региона. То не би било могуће без чврсте подршке и визије нашег врховног команданта, председника Републике, који има слуха за потребе Војске Србије, као и преданог рада министра одбране и Владе у целини“, истакао је Мојсиловић.
Навео је да је, после недавно осујећене саботаже на делу гасовода код Кањиже, безбедносна ситуација у Србији стабилна, али и даље постоје одређени изазови и ризици, пре свега у АП Косово и Метохија.
„Пратећи дешавања на глобалном нивоу и узимајући у обзир учесталост безбедносних инцидената на енергетској инфраструктури у различитим деловима света, донета је одлука да се Војска Србије ангажује на појачаном обезбеђењу одређених објеката критичне инфраструктуре, пре свега из предострожности, ради спречавања изненађења и настанка штете“, навео је Мојсиловић.
Додао је да на тај начин припадници Војске Србије активно доприносе унапређењу енергетске безбедности, која има велики значај за остваривање економског развоја и укупног просперитета, као једног од националних интереса дефинисаних Стратегијом националне безбедности Србије.
Говорећи о ситуацији у АП КиМ, Мојсиловић је навео да се једнострани потези Привремених институција самоуправе у Приштини, наметање закона и застрашивање српског становништва не могу окарактерисати као демократско и конструктивно поступање оценивши да су у директној супротности са тежњом свих држава у окружењу за изградњу мирног и просперитетног региона.
Указао је да су у том смислу проблематична настојања да се тзв. косовске безбедносне снаге трансформишу у војску и приступе војним савезима, супротно Резолуцији СБ УН 1244, Војно-техничком и другим потписаним споразумима.
Мојсиловић је истакао да та формација по организацији, снази и могућности деловања не може да парира Војсци Србије, али да забрињава потенцијал да се употреби против Срба у Покрајини због чега се, како је навео, с посебном пажњом прати безбедносна ситуација.
„Ради спречавања ескалације кризе и очувања будности и спремности за заштиту Срба у Покрајини, у сталном сам контакту с командантом Кфора и командантом Команде здружених снага НАТО из Напуља, у чијој су надлежности Међународне безбедносне снаге на КиМ“, навео је Мојсиловић.
Оцењујући сарадњу ВС са међународним војним снагама у АП КиМ, Мојсиловић је истакао да је сарадња с КФОР-ом професионална, коректна, директна и у функцији очувања стабилног и безбедног окружења.
„КФОР видимо као једину легитимну оружану формацију на КиМ која је, у складу са мандатом који јој је дао Савет безбедности УН, дужна да осигура безбедност и слободу кретања и која је једино способна да заштити Србе у нашој јужној покрајини“, додао је Мојсиловић.
Одговорајући на питање колико формирање војног савеза Загреба, Приштине и Тиране представља реалну опасност по Србију, Мојсиловић је изразио уверење да је војни савез Загреба, Тиране и Приштине усмерен против Србије и Срба у региону и да представља фактор притиска на нашу земљу и озбиљан безбедносни изазов, али и покушај етаблирања тзв. косовских безбедносних снага као праве војске.
Додао је да је тај савез у супротности са Резолуцијом 1244 СБ УН, Дејтонским споразумом, Споразумом о подрегионалној контроли наоружања и Војно-техничким споразумом.
„Војска Србије је у дефинисању потребних способности узела у обзир постојање овог тројног савеза и већ сада је способна да му се самостално супротстави, а могу вам рећи да ће бити још јача“, навео је Мојсиловић.
Говорећи о враћању обавезног служења војног рока, Мојсиловић је рекао да је ВС спремна и да су припремљена нормативна документа, планови обуке, методички приручници, као и да су уређени објекти за смештај и обуку и набављена нова опрема која ће дочекати прву генерацију регрута.
Истакао је да се наставља подизање капацитета за пријем регрутних контингената и унапређење услова за будуће војнике, који ће, како је истакао, бити много бољи од оних у којима су војни рок служили њихови очеви.
„Убрзано се ради на припреми центара Министарства одбране који ће вршити евиденцију и регрутацију, као и на повећању капацитета за здравствену заштиту војника. Израђени су предлози законских решења и по њиховом усвајању врло брзо ћемо бити у прилици да на служење војног рока примимо прву генерацију регрута. Имамо најаве да ће то бити на пролеће следеће године“, рекао је Мојсиловић.
Говорећи о конкурсу за упис у војне школе, навео је да је за сада солидан одзив кандидата и да нам је потребан већи број високообученог, квалитетног кадра јер је, како је рекао, ВС модернизована, технолошки сложенија и опремљена савременим борбеним системима који захтевају високостручне људе.
Додао је да су повећане уписне квоте за одређене родове и да ће у мају бити расписан други конкурс за пријем будућих пилота Војске Србије.
На питање да ли 27 година након НАТО агресије на СРЈ, може да упореди спремност и опремљеност наше војске тада и сада, Мојсиловић је указао да је Војска Југославије агресију 1999. дочекала ослабљена санкцијама и одсуством улагања у исправност технике и набавку савременог наоружања и војне опреме, али са искусним старешинским кадром, високо мотивисана и решена да брани отаџбину.
„Земља је била економски измучена, са ограниченим залихама горива, резервних делова, савремене електронике... Упркос томе, Војска је храбро стала на црту најмоћнијем савезу у људској историји и, захваљујући високој оспособљености, сналажљивости и прилагодљивости војника и старешина, пружила жилав отпор, какав је мало ко могао очекивати“, навео је Мојсиловић у интервјуу за Новости.
Истакао је да за разлику од тог периода, ВС данас представља знатно снажнију, технолошки напреднију, модерно опремљену и професионално обучену оружану силу, са већим степеном мобилности, оперативне ефикасности и способностима какве тада није поседовала, као и да представља кредибилан фактор одвраћања за сваког потенцијалног агресора.
Дан Војске Србије обележава се 23. априла, у знак сећања на дан када је 1815. године подигнут Други српски устанак, који је био прекретница у стварању модерне српске државе и војске.
Погледајте и: