Према истраживању, ти праисторијски главоношци могли су да достигну дужину од око седам до 19 метара, што их сврстава међу највеће до сада описане бескичмењаке, стоји у чланку.
Научници су до реконструкције дошли анализом фосилних остатака, пре свега тврдих делова кљуна направљених од хитина, јер се мека ткива ових животиња ретко очувају.
Истраживање је указало на то да су те џиновске хоботнице постојале у касном периоду креде, пре око 100 до 72 милиона година, и да су биле активни предатори који су се хранили великим морским гмизавцима попут плезиосауруса и мозасауруса.
Аутори студије наводе да трагови на фосилизованим кљуновима указују на сложено понашање и могуће асиметрије у лову, што може да указује на виши ниво нервне организације и потенцијалну интелигенцију ових животиња.
Погледајте и: