Из САНУ су оценили да је Халугин "један од наших најзначајнијих вајара и сликара", и да је његов одлазак велики губитак за академију, српску и светску уметност и културу.
Рођен у Новом Кнежевцу, Халугин је 1968. године завршио вишу педагошку школу у Новом Саду, Одсек за ликовну уметност, да би потом 1972. дипломирао Факултет ликовних уметности у Београду, Вајарски одсек, а након последипломских студија 1978. добија звање магистра ликовне уметности - вајарства.
Од 1980. до 1994. године имао је статус слободног уметника у Београду, а од 1994. је предавао на Педагошкој академији у Суботици Методику ликовног васпитања са практичном наставом.
Халугину је 1994. године објављена монографија "Земља и метал", на српском и енглеском језику.
Излагао је самостално и учествовао на бројним колективним изложбама у Србији и иностранству, његова дела се налазе у колекцијама Музеја савремене уметности у Београду, Народног музеја Србије, Савремене галерије у Суботици, САНУ и у бројним приватним колекцијама, а његове скулптуре изведене су као дела у јавном простору у Суботици, Новом Саду, Кикинди и Сомбору.
Халугин је за дописног члана САНУ изабран 2018, а за редовног члана 2024. године, био је члан Академијског одбора за високо образовање, а у Галерији САНУ приређена је 2023. изложба "Сава Халугин: Позив на одушевљеност".
"У делу Халугина издвајају се две велике целине. Прва, изведена у камену, обележила је почетак стварања и трајала готово 20 година. Друга, коју карактерише избор бронзе као материјала другачијих својстава, омогућила је уметнику да интензивно истражује и остварује помаке унутар своје уметности од средине осамдесетих година до данас", наведено је из САНУ.
Како је истакнуто, посебно место у Халугиновом опусу имају цртежи и слике, а у "вајарским формама откривао је квалитет језика као и есенцијална стања креативног бића".
Из САНУ су навели да су области Халугинових уметничких истраживања биле "синтеза основних токова српске модерне скулптуре у широком распону од експресионизма до надреализма, у динамичној артикулацији свих елемената скулптуралних композиција", као и "моделовање асоцијативних бронзаних организама као и словних знакова особених асоцијација".
Халугин је добио, између осталог, Октобарску награду града Суботице (1988), Награду "Октобарског салона" за скулптуру, Изложбени простор "25. мај" Београд (1995), Прву награду на позивном конкурсу за израду фигуре Михајла Пупина у Новом Саду (2010) и Прву награду на позивном конкурсу Завода за културу Војводине за решење плакете која се додељује за животно дело у културном стваралаштву (2010).