У данашњој емисији откривамо ко је све од познатих писаца у Србији у претходна два века писао афоризме, као и зашто је свака нота Сергеја Рахмањинова – чисто злато.
Како ће изгледати путовања у будућности, колико ће утицати на људски напредак, али и колико ће тај напредак променити и сам начин путовања – теме су предавања које је пред пуном салом Националног центра „Русија“ у Москви одржао путописац и председник Удружења „Адлигат“, наш данашњи гост – Виктор Лазић.
Шта је све стало у бурна два века српског афоризма, зашто смо по овој краткој књижевној форми одавно у самом светском врху, зашто је услед одсуства нежности према себи српски афоризам мачем сатире често заправо био харакири – питамо преређивача антологије „Слано и љуто: два века српског афоризма“ Александра Чотрића.
Шта нам откривају надимци славних личности, људи који су обележили векове за нама? Да ли надимци откривају само физичке или психичке карактеристике славних личности, или сведоче и о историјским периодима у којима су ти људи живели? На ова питања одговара историчар Урош Миливојевић, аутор књиге „Приче о славним именима и надимцима“, објављеној у издању Креативног центра из Београда.
Један од највећих пијаниста данашњице Денис Мацујев наступио је у Коларчевој задужбини, а публика је овацијама испратила његово извођење Трећег клавирског концерта Сергеја Рахмањинова, једног од најзахтевнијих дела из класичног репертоара. Прослављени пијаниста у разговору за Спутњик открива зашто га ово дело увек изнова инспирише и зашто је свака његова нота „чисто злато“.