Бројке су јасне — нема црног сценарија, нисмо ни близу прошлој кризи /видео/

У то је уверен економиста Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије, који каже да не гледа свет кроз ружчасте наочаре, већ се као и сви економисти руководи бројкама, јер је за њих и даље два плус два четири.

Коментаришући прошлонедељно пролећно заседање скупштине Међународног монетарног фонда (ММФ) који је јавности предочио три могућа сценарија као последицу збивања на Блиском истоку и сва три лоша по глобалну привреду, овај економиста сматра да није све тако црно како политичари то воле да потенцирају,што говоре и бројке које је изнео ММФ.

Према оном како ствари сад стоје, а то је најмање лош сценарио, глобална привреда ни на крају ове године забележила раст од 3,1 одсто што је пад од 0,3 процентна поена у односу на претходна предвиђања, а инфлација би отишла на 4,4 одсто. Привредни раст Србије би такође пао за 0,2 процентна поена и достигао би 2,8 одсто. По некој првој процени инфлација би отишла на 5,2 одсто, али су се после и из ММФ-а мало кориговали и рекли да у односу на тај референтни сценарио, како су га они назвали, ипак, није дошло до раста цена хране и неких основних потрепштина, па се рачуна да она не би пребацила 5,0 посто.

По оном горем сценарију, ако се криза на Блиском истоку одужи, онда глобални привредни раст не би прешао 2,5 одсто, а инфлација би отишла на 5,4 процента. По трећем најгорем сценарију, уколико дође до великих оштећења енергетске инфраструктуре у земљама Персијског залива, привредни раст у свету би се зауставио на 2,0 одсто.

Због сукоба на Блиском истоку и затвореног Ормуског мореуза цена нафте је отишла на преко 100 долара за барел и ту је сада негде око 100 долара што утиче на цене свега другог и на раст инфлације. Станић, међутим, подсећа како је изгледала светска па и домаћа привреда 2020. године, у време пандемије, када је глобални привредни пад био већи од четири одсто у односу на сада прогнозираних тек 0,3 одсто. Инфлација се тада у великом броју земаља мерила и двоцифреним бројкама.

Напомиње, међутим, да је сада проблематично што нема међународног консензуса да се криза решава што пре, какав је раније постојао, јер су сви били погођени. Овде је сада, пре свега, узрок геополитика и није у интересу свим странама да ово престане што пре. У основи овог геополитичког сукоба је, како каже, управо исцрпљивање друге стране.

Без обзира што Америка није значајан увозник нафте, јер има своју, видели смо скок цена нафте и тамо. Инфлација у Америци и Немачкој се тренутно креће слично као у Србији, напомиње он, али и истиче да светска привреда није у тој кризи као што је била ни за време пандемије, нити је у кризи као што је била када су били нафтни шокови 70-их година прошлог века. То су, како додаје, потврдили и представници ММФ-а.

„Али оно што треба нагласити, земље које су јако осетљиве на шокове морају предузети мере, не можете све препустити тржишном механизму. И зато је држава Србија одлучила да ублажи тај инфлаторни талас који је ишао.

Станић каже да се показало исправним то што је држава Србија снизила акцизе и утицала на цену горива. Зато, без обзира што је укинута уредба о ограничењу маржи, цене нису много порасле у малопродаји, посебно кад су у питању прехрамбени производи. Бринули су се људи да ли ће инфлација одмах скочити преко 3,5 одсто, а на последњем мерењу са 2,5 процента, отишла је на 2,8 одсто што је, како истиче, релативно добар резултат.

„И зато ми верујемо да можда чак неће ни бити остварено ово предвиђање Међународног монетарног фонда, а то је да ће се инфлација кретати негде ту до 5,0 одсто за Србију. Ми верујемо да неће чак прећи ни 4,5 одсто, што је циљ Народне банке Србије. Наравно, то зависи од свега што се дешава споља. Оно што је сада предност Србије и што она може даље да ради јесте да у овој години, а и у значајном делу наредне, црпи изворе раста из инфраструктурних пројеката који су повезани пре свега са ЕКСПО-ом“, истиче саговорник Спутњика.

На питање колико ће наш буџет моћи да издржи даље са смањеним акцизама на гориво и хоће ли због тога бити ускраћених за буџетска средства, Станић указује на то да су наше јавне финансије стабилне.

Притом додаје да су наше акцизе у просеку биле веће него што је то у Европи, па је због тога и пре ове кризе малопродајна цена нафтних деривата била значајно виша него у бројним европским земљама. Тако је у Србији сада цена порасла неких 7,0 одсто, а у Немачкој можда и 40 процената. Тек уколико би дошло до екстремног развоја ситуације на Блиском истоку , онда би се морало ићи на друге мере, вероватно би на значајно вишем нивоу морала да се ограничава цена горива, сматра он.

„Ми сад имамо проблем цене, количине нису проблем, али ако би дошло до проблема недостатка горива, што је већ екстремни сценарио, онда би се, ишло на одређене уштеде, гледали би се приоритети, како да се у дужем року издржи са ограниченим залихама, а да виталне функције државе, привреде, могу да функционишу“, каже Станић који ипак верује да до тога неће доћи.

Право питање, по његовом мишљењу, је међутим, шта ће бити после 2027. када проће ЕКСПО који је вукао инфраструктурне пројекте. Доступност европског тржишта много већи проблем него што је питање цене енергената, имајући у виду да се ми заиста суочавамо са бројним ограничењима која се намећу из Брисела, без обзира што смо земља кандидат за чланство.

У ЕУ се у последње време увелико прича о њеној економској аутономији, а нама који смо оријентисани на индустрију, који чинимо преко 80 одсто индустријског капацитета Западног Балкана, додатно се ограничава приступ њиховом тржишту разним квотама. Притом, камионџија из Србије не може више од 90 дана да буде у оквиру шест месеци на европском тржишту, биће ухапшен, биће депортован, забраниће му улаз, подсећа он.

Мора да се нађе одређени разум са становишта Европске уније, како бисмо ми могли да допринесемо тој економској аутономији европске привреде кроз реиндустријализацију, јер они хоће да повећају учешће индустрије у њиховом БДП-у са 15 на 20 одсто до 2035. године, сматра наш саговорник.

Притом је привреда ЕУ и по најновијим прогнозама ММФ-а у проблему и ове године предвићају привредни раст еврозоне од само 1,1 одсто, а Немачке 0,8 одсто.

Станић уз то напомиње да ако европска политика није свесна, европска привреда јесте да је немогуће остати конкурентан и на унутрашњем али и на међународном тржишту без сарадње са Кином. За нас може да буде веома важно на који начин ће европске фирме које су међународно конкурентне користити Србију као инвестициону дестинацију да би могли да долазе до кинеског тржишта кроз споразум о слободној трговини који ми имамо са Кином, напомиње Станић.

Кина незаустављиво иде ка позицији најјаче привреде света, дефинитивно они остају привреда која највише може да допринесе глобалном расту, што је ММФ и констатовао. Привредни раст Кине, упркос томе што је била онемогућена да због затварања Ормуског мореуза купује нафту са блискоисточног тржишта , ове године ће, према ММФ-у, износити 4,5 одсто, само 0,5 процентних поена мање од плана. У првом кварталу ове године раст је био пет одсто већи у односу на крај 2025.

На питање да ли је ова нова блискоисочна криза још једна у низу неколико од 2008. године нова економска нормалност, како то назива познати професор са Харварда, историчар и економски аналитичар, Нил Фергусон, Станић напомиње да је термин „перманентна криза“ већ ушао у употребу. А то је, каже, зато што се свет убрзао генерално и што су се убрзали геополитички интереси. Та мултиполарност је већ на неки начин и формирана, она се само додатно оснажује у овом периоду којем ми сада сведочимо, истиче он у емисији Енергија Спутњика.