„Српске двери Кошаре“: Сећање на див јунаке /фото/

Свечану академију, коју су организовали Удружење „Витезови са Кошара“ и „Перјаник“, отворио је Марко Качаравић из Србских православних појаца извођењем химне Србије и песме “Пећка кандила”, након чега су пред публиком, попут реке потекли стихови из збирке песама „Кошмари Кошара“ које је са посебном емоцијом и надахнућем рецитовао аутор збирке, доктор Данило Васојевић.

Збирка песама је својевсни споменик на коме су пером исклесани стихови посвећени голобрадим војницима, официрима, генералима, резервистима и добровољцима, полицајцима, безименим лекарима, недужним цивилима и свим онима којима је НАТО агресија заувек живот променила.

Након стихова о див јунацима са Кошара, присутнима се обратио Дарко Анђелковић, један од оних који су 1999. године са само 20 година бранили гранични камен отаџбине.

“Нас војнике ретко ко разуме. Када је најтеже, молимо се Богу и војнику, а кад рат прође, све се заборави. И то ћутање, више боли него сама битка“, рекао је херој са Кошара, подсетивши на више од деценије ћутања и период када се о борбама на Косову и Метохији није смело говорити, нагласивши да је и после толико времена, тешко причати о погибији сабораца, о рањеним друговима које су носили на леђима, да не би пали у руке УЧК терористима, о паклу коју су ти голобради младићипре 27. година преживели.

“На Кошарама је погинуло 108. наших сабораца, 108. витезова, а међу њима је и шесторо мученика чија тела нису пронађена. Шесторо мученика, који и данас над караулом стражаре, у аманет су нам оставили, да дамо све од себе, да се њихови посмртни остаци достојно сахране", рекао је учесник херојске битке Дарко Анђелковић, подсетивши присутне да "са Кошара нико није дезертирао. Нико није одустао. Упркос томе што смо имали једва више од двадесет година, не жалећи своје животе бранили смо светињу. Бранили смо мајку Србију“, поручивши на крају свог обраћања да би ако затреба, опет исто учинили.

"Бити Србин и носити српство у срцу, то је благослов", поручио је у свом обраћању Иван Ранковић, још један херој са Кошара док је пред окупљенима евоцирао успомене на храброст својих сабораца, углавном голобрадих младића, који су, упркос томе што су се борили против бројчано надмоћнијих припадника терористичке организације Ослободилачке војске Косова, потпомогнутим страним плаћеницима, албанском армијом и НАТО авијацијом, не одступајући ни за педаљ, бранили сваки камен отаџбине.

Евоцирајући успомене на сам почетак битке, када је рано ујутру 9. априла 1999. године, око 1.500 припадника ОВК уз подршку албанске артиљерије, НАТО авијације и инструктора напало рејон карауле Кошаре на фронту ширине неколико километара, Ранковић је присутнима покушао да објасни храброст, морал и пре свега одлучност војника и њихових старешина да се супроставе непријатељу своје земље.

У посебно емотивном обраћању, присутнима се обратила сестра погинулог водника Ивана Васојевића Јагуара, који је, спасавајући рањеног војника, 11. априла 1999. погинуо у рејону Маја Глава. Тешко задржавајући сузе, сестра је говорила о Ивану као брату, заштитнику, о његовим сновима и плановима који се никада нису остварили, о последњем одсуству непосредно пред почетак НАТО агресије и болу који је, упркос томе што је протекло двадесет седам година, и даље присутан.

Свечану академију „Српске двери Кошаре“ увеличали су народни гуслар Миломир Трбијешанин и млади Милош Танасковић који су, пред учесницима битке на Кошарама, члановима њихових породица и бројним поштоваоцима херојске одбране наше земље звуцима гусала дочарали емоцију коју су потресни стихови Данила Васојевића изазвали код присутних.

Битка на Кошарама између припадника Војске Југославије и припадника тзв. Ослободилачке војске Косова (ОВК), подржаване од стране регуларне Војске Албаније и НАТО-авијације се водила око граничног прелаза Раша Кошарес на граници између Југославије и Албаније, у периоду између 9. априла и 10. јуна 1999. године, док је трајала злочиначка НАТО- агресија и бомбардовање Србије из ваздуха. У овим борбама су на страни Срба учествовали и руски добровољци, који су такође дали огроман јуначки допринос у одбрани српских територија од много надмоћнијег непријатеља.

Битка на Кошарама је била прави пакао за наше јунаке војнике и официре. У тешким и пакленим данима српска војска је изгубила 108 младих бораца- јунака и једног руског добровољца. Просечна старост храбрих момака, који су јуначки за Отаџбину дали своје животе, била је свега 25 година.